- naše zemaljsko vreme je ograničeno
- tokom tog vremena dolazimo u kontakt sa određenim informacijama, koje predstavljaju uprošćeno (a ponekad i potpuno netačno) objašnjenje realnosti
- tokom tog vremena imamo i mogućnost da delujemo na osnovu sopstvene percepcije realnosti, načina rezonovanja i traženja najoptimalnijeg rešenja za probleme u sebi i oko sebe.
Inače, informacije sa kojima se susrećemo tokom života često možemo interpretirati kao potpuno istinite ili kao potpuno lažne, čime i sam izvor informacija biva proglašen kao garantovano posvećen istini, ili kao garantovano lažljiv. Time uvodimo dodatno pojednostavljenje realnosti i stvaramo dodatna ograničenja za dalje promene u mišljenju. Sopstveni ugao gledanja, način razmišljanja, pristrasnost i ostale aspekte koji utiču na naše interpretiranje informacija tokom vremena često nismo otvoreno spremni da menjamo, a može nam se dogoditi i da u sagledavanju sveta oko sebe upadnemo u zatvoreni krug pojednostavljivanja stvari, čime svaka nova informacija biva podešena tako da služi dodatnom jačanju pristrasnosti, potvrđivanju dosadašnjeg načina razmišljanja i ostajanju pri sagledavanju svega samo iz svoje pozicije.
I tada, sa aspekta unapređenja našeg razmišljanja, postaje potpuno nevažno koliko nam je vremena u životu još preostalo, jer nakon toga jedini način da dođe do promene u našem mišljenju mogu biti neki teški potresi od spolja, tj nekakva božija “intervencija”.
Nova paradigma je posvećena prevazilaženju jedne od najvećih prepreka sa kojom se čovek suočava tokom života – inercije u načinu razmišljanja, koja svakoga od nas može dovesti do konačne adaptacije na jedno od bezbroj privremenih sagledavanja realnosti i potpune nesposobnosti za dalji napredak u učenju.
Nova paradigma ima za cilj da pomogne ljudima u menjanju sopstvenog mišljenja, kako bi tokom preostalog vremena imali što više mogućnosti za novo sagledavanje sebe, sveta oko sebe i stvaranje nove uprošćene slike realnosti, koja je takođe privremena i otvorena za dalje promene.
Nova paradigma ima ulogu da u tom “ratu za vreme” između staroga i novoga u čoveku oslobodi što više prostora za prevazilaženje sebe i omogući svakome od nas otkrivanje još neke od nebrojeno mnogo “rupa” u sagledavanju realnosti.
Po pitanju informacija, koje budu bile objavljivane na Novoj Paradigmi treba napomenuti da njihova uloga primarno nije informisanje čitaoca o realnosti, već pre svega navođenje čitaoca na drugačiji način mišljenja i analitički odnos prema sebi. Koliko god da tokom upoznavanja sa novim sadržajima imamo potrebu za saznanjem “šta autor sadržaja želi da nam objasni?”, neophodna je i istovremena svest o tome “šta ja zapravo želim da pronađem u sadržajima koje pratim i kakvi otpori postoje u meni i sprečavaju me da unapredim svoje mišljenje o tim temama?”.
Budući da se iz dana u dan čitav svet podiže na nove nivoe kompleksnosti i međupovezanosti, kao i da se do sada nepovezani fenomeni sve više sagledavaju kao jedinstven sistem, drugačiji način mišljenja, koji želimo da predstavimo čitaocu prevazilazi inerciju repetitivnog znanja, mehaničkog i često veoma pristrasnog zaključivanja, kao i predrasuda o sebi kao gospodaru neke ultimativne istine o materijalnom svetu.
Koliko god da je svako od nas prinuđen da ima određene lične stavove, nekritički odnos prema sopstvenim stavovima, lenjost za njihovo dodatno usavršavanje, kao i interpretiranje istih kao nekakve univerzalne vrednosti ne mogu predstavljati nikakvu potvrdu slobode, čvrstine i stvaralaštva, već puko robovanje tvorevinama sopstvenog uma.
Nova paradigma ne osuđuje svaku vrstu konzervativizma, niti sagledava svaku novinu kao nešto garantovano korisno, već samo pokušava da utiče na otvaranje prostora za promenu. Nova paradigma polazi od pretpostavke da je svaki čovek tokom svog života prinuđen da neprestano bude učesnik u nekakvim promenama i da je u životu teško izvodljivo nalaziti se u nekakvom stacionarnom stanju, u kojem niti učestvujemo u promeni na bolje, niti učestvujemo u promeni na gore. Iz toga se zaključuje da i najkonzervativniji umovi ne mogu biti izopšteni iz učestvovanja u promenama, kao i da svako sagledavanje pasivnosti i stagnacije kao stanja u kojima se garantovano “ne čini ništa zlo” nema logičko utemeljenje.
Sa druge strane, Nova paradigma ne pretenduje ka izgrađivanju ideologije “garantovano dobrih i garantovano loših rešenja”, niti bilo kakvog “sigurnog okruženja” u kojem se čovek može prepustiti inerciji, odreći sopstvene trezvenosti i osećati se oslobođeno od odgovornosti za sopstvene odluke. Neophodno je čak i u susretu sa sadržajima objavljenim na Novoj Paradigmi biti potpuno prisutan i trezven, jer i mi samo pokušavamo da na jedan pojednostavljen način prikažemo ovu realnost koja nas privremeno okružuje.
Nikola Grujičić
Jer djelimično znamo, i djelimično prorokujemo;
A kada dođe savršeno, onda će prestati što je djelimično.
Kad bijah dijete, kao dijete govorah, kao dijete mišljah, kao dijete razmišljah; a kada sam postao čovjek odbacio sam što je djetinjsko.
Jer sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
(Prva poslanica Svetog apostola Pavla Korinćanima, Glava 13)
Nova+Paradigma 