Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

Klimatske promene i raskol među velikim naftnim kompanijama

Nekoliko vodećih evropskih naftnih kompanija nedavno je uputilo poziv na usaglašavanje oko tarifiranja emisije CO2 tokom predstojećeg samita o klimatskim promenama, čije održavanje je predviđeno za kraj ove godine.

Iza saopštenja stoje vodeći ljudi kompanija British Petroleum, Royal Dutch Shell, Eni, Statoil, Total i BG Group, dok se sa druge strane čelnici američkih multinacionalnih kompanija (Exxon Mobil i Chevron) još uvek nisu složili sa inicijativom iz Evrope.

Pored poziva na tarifiranje emisije CO2, treba navesti i da se naftne kompanije sve više preusmeravaju sa proizvodnje nafte na gas. Na osnovu toga se može pretpostaviti da je inicijativa za tarifiranje CO2 možda i pokušaj “mešanja karata” na tržištu fosilnih goriva, gde dominantan udeo u emisijama imaju proizvođači uglja, pa će samim tim oni i biti najviše pogođeni uvođenjem tarifiranja. Sa druge strane, proizvođači gasa će plaćati najmanje, čime će se otvoriti prostor za njihovo sve veće učešće na tržištu.

Na sledećem linku možete pogledati američku prognozu proizvodnje nafte i uglja u slučaju da se tarifiranje primeni i u slučaju da se ništa ne dogodi. Iz grafika se vidi da će u slučaju tarifiranja CO2 do 2040. godine proizvodnja nafte u SAD biti manja za oko 10% od očekivane, dok će se proizvodnja uglja smanjiti oko 15 puta.



Komentariši

Od čega naftne kompanije najviše strahuju?

Američka konsultantska kuća BDO objavila je listu 20 faktora rizika, sa kojima se suočavaju najveće američke naftne kompanije. Sagledavanjem navedenih faktora može se steći jasniji uvid u trendove koji prate proizvodnju energenata na severno-američkom kontinetnu, ali i na globalnom nivou. Ovaj članak predstavljaće skraćenu analizu liste, pa će biti objašnjeno samo sedam najinteresantnijih faktora.

Nastavi čitati


Komentariši

Kratke vesti 25-05-2015

1. Tokom 2015. godine u SAD se očekuje zatvaranje starih elektrana na ugalj ukupnog kapaciteta 12,9GW, dok se planira otvaranje novih 20GW (nerezidencijalnih) kapaciteta za proizvodnju el. energije, od čega je 91% na vetar, gas i sunce. (LINK)

2. Prema podacima američke Službe za informacije o energiji, vrhunac potrošnje nafte u SAD se dogodio još pre 10 godina. (LINK)

3. Analize procenjuju da se tehnologijom frekinga može izvući dodatnih 12 milijardi barela nafte iz već iskorišćenih ruskih nalazišta. (LINK)

4. Nakon susreta ruskog predsednika Putina sa kiparskim predsednikom Anastasiadisom, postaje sve verovatnije da će Rusija kroz svoju kompaniju Gazprom imati udeo u vlasništvu neke od kompanija aktivnih u kiparskoj ekonomskoj zoni. (LINK) Egipat istovremeno polaže nade da će, ukoliko se ispostavi da u kiparskim vodama postoje količine prirodnog gasa isplative za eksploataciju, biti jedan od potencijalnih kupaca.  (LINK)

5. Ekonomski rast Turske se smanjuje, a vrednost turske lire je u opadanju. (LINK)  Ipak, prema izveštaju MMF-a, ipak se očekuje dalje jačanje turske privrede. (LINK)

6. Japanska kompanija Tokyo Gas namerava da investira u američke gasne “freking” kompanije. Prema utvrđenom dogovoru, japanci nameravaju kupiti oko 3 milijarde kubika gasa (pretvoreno u prirodni gas), a isporuka se očekuje tokom sledeće godine. (LINK)

7. Iz Goldman Sachs predviđaju dodatni pad cena nafte, koji bi tokom oktobra trebalo da stigne do 45$ po barelu. (LINK)

8. Prema procenama stručnjaka, el. energija koja se u SAD potroši na neaktivne uređaje (stand-by, sleepmode…) košta amerikance 19 milijardi $, tj 165$ po domaćinstvu. (LINK)

9. Prema procenama Međunardne agencije za obnovljivu energiju, tokom 2014. godine u svetu je 7,7 miliona ljudi radilo na poslovima vezanim za proizvodnju obnovljive energije (ne računajući proizvodnju hidro-energije). Zanimljivo je pomenuti da u Indoneziji i Bangladešu takve poslove obavlja 223.000, odnosno 129.000 ljudi. (LINK)

10. Prema planovima Svetske Banke, jedan od načina za smanjenje siromaštva na planeti može biti i formiranje univerzalnih finansijskih servisa – dostupnih najsiromašnijim slojevima. Takozvana “finansijska inkluzija” pozitivno utiče na stvaranja novih radnih mesta, pomaže ulaganju u obrazovanje mlađih generacija, utiče na umanjenje rizika u životima siromašnih. (LINK)

 


Komentariši

Izvoz ruskog gasa u Kinu: Kuda? Kada? Koliko?

Tokom prošle nedelje, Rusija i Kina su dogovorile nove vidove saradnje na polju energetike, investicija, kreditiranja, vojne industrije, medija, izgradnje infrastrukturnih objekata, i sve to potvrdile sa dvocifrenim brojem ugovora.

Navešćemo samo nekoliko najznačajnijih projekata:

1.  Gasovod “Snaga Sibira”, koji bi trebalo da spoji krajnje istočni deo Rusije (Vladivostok) sa severoistočnim krajevima Kine. Gasovod se sastoji od dva dolazna pravca (Jakutia-Vladivostok u dužini 3200km i  Irkutsk-Jakutia u dužini 800 km). Kapacitet gasovoda: 38, a konačno 61 milijarda kubnih metara gasa godišnje.

Ceo projekat trebalo bi da košta 55 milijardi dolara, s tim što je Rusija očekivala kineski avans od 25 milijardi dolara, koji nije odobren, tako da će se za izgradnju gasovoda koristiti ili kineski kredit, ili sredstva iz ruskog Fonda nacionalnog blagostanja. Jedna od pretpostavki je da je pitanje avansa korišćeno u svrhu dobijanja što bolje cene za gas u korist ruske strane. Na kraju je dogovoreno da cena bude oko 350 dolara za hiljadu kubnih metara.

Prema dogovoru od 02. maja ove godine, kapacitet istočnog dela gasovoda trebalo bi na početku da bude 5 milijardi kubika (2019.), da bi do 2024. godine porastao na 38 milijardi.

Dakle, snabdevanje tim gasovodom u narednih 4-5 godina ne bi trebalo da bude od velikog značaja po rusku ekonomiju jer, primera radi, Gazprom je evropskim državama (uključujući i Tursku) u 2013. godini izvezao preko 150 milijardi kubika gasa, što je neuporedivo sa količinama gasa koje Rusija trenutno izvozi u Kinu. Na grafičkom prikazu iz 2013. godine, Rusija čak nije ni prikazana kao snabdevač Kine gasom. Nastavi čitati


Komentariši

Kratke vesti 13-05-2015

(preuzeto sa http://www.earth-policy.org/)

1. Prema podacima Deutsche Banke iz 2014., proizvodnja solarne električne energije je potpuno kompetitivna sa drugim načinima proizvodnje struje u 14 američkih država (u pitanju je nesubvencionisana cena solarne el. energije, dok je kod subvencionisanja situacija još više u korist solarne energije).

2. Od pet najvećih američkih građevinskih kompanija, četiri kompanije po automatizmu ugrađuju solarne panele na krov novih objekata, naravno u američkim državama u kojima je to rentabilno.

3. Saudijska arabija je izgradila, gradi ili planira da izgradi solarnih kapaciteta koji pokrivaju dve trećine njenih potreba za el. energijom.

4. Kina planira da do 2020. godine izgradi kapacitete za proizvodnju el. energije iz vetra u iznosu od 200 GW. To je količina energije koja zadovoljava potrebe Brazila.

5. Ukupne subvencije za proizvodnju i upotrebu fosilnih goriva na planeti ukupno iznose 600 milijardi dolara.

6. Kompanija Barclays, koja se bavi finansijskim uslugama negativno je ocenila elektro-energetski sektor u SAD, smatrajući da ne postoji dovoljno spremnosti za suočavanje sa izazovima upotrebe solarne energije i novih vidova skladištenja el. energije.

7. Velike investicione institucije Morgan Stanley i Goldman Sachs usmeravaju desetine milijardi dolara u obnovljivu energiju, smatrajući to kao veoma isplativo i za sebe i za sopstvene klijente.

8. Akcije Peabody Energy i Arch Coal, vodećih američkih proizvođača uglja, pale su za 61% i 94%.

9. Oko 80% rezervi nafte na planeti ne pripada velikim multinacionalnim naftnim kompanijama, već državnim kompanijama, čime pristup preostalim količinama nafte postaje geopolitički još komplikovaniji.


Komentariši

Kako je Danska postala velesila u domenu obnovljive energije?

Tokom 2014. godine, Danska je oborila svoj dosadašnji rekord u izvozu energetskih  tehnologija. Tokom 2014.-te tehnologije i oprema iz 500 danskih kompanija specijalizovanih za energetsku industriju i energetsku efikasnost izvezeni su u vrednosti od 12% ukupnog izvoza, dok je istovremeno (prema Wikipediji) 44% električne energije u Danskoj proizvedeno iz obnovljivih izvora. Budući da ovaj uspeh danske ekonomije nije neočekivan, već predstavlja rezultat višedecenijskog iskustva, potrebno je da se vratimo nekoliko decenija unazad. Nastavi čitati


Komentariši

100 KORISNIH STVARI – koje treba uzeti u obzir pri analiziranju geopolitike hrane, vode i energije, održivog razvoja i drugih srodnih tema (1-10)

1. Naftne kompanije nemaju “jednog gazdu”.

Često se pominjanje multinacionalnih kompanija, naročito onih koje su u delimičnom vlasništvu nekog zvučnog imena (prezimena), interpretira po principu “jedan čovek-jedna firma”. Po pitanju naftnih kompanija to je postalo skoro pravilo. Realna situacija je malo drugačija: većina multinacionalnih kompanija ima na hiljade akcionara (npr. kompanija Toyota je 31.03.2014 imala 613646 akcionara), a među akcionarima nisu samo “krupni bogataši i banke”, već i brojne druge institucije i pojedinci. Kada su naftne kompanije u pitanju, njihovi akcionari su i penzioni fondovi, osiguravajuća društva, obrazovne institucije, zdravstvene ustanove, jednom rečju svi oni koji imaju velika sredstva i žele da ih ulože u nešto sa relativno malim rizikom. Koliko multinacionalne kompanije nisu pod kontrolom porodica osnivača najbolje govori slučaj odbijanja Exxon Mobil kompanije da prihvati inicijativu Rokefelerovih naslednika po pitanju klimatskih promena:

http://www.theguardian.com/environment/2015/mar/27/rockefeller-family-tried-and-failed-exxonmobil-accept-climate-change

Sa druge strane, Fondacija braće Rokefeler je odlučila da pre-investira svoja ulaganja iz kompanija proizvođača fosilnih goriva u kompanije vezane za obnovljive izvore energije:

http://www.theguardian.com/environment/2014/sep/22/rockefeller-heirs-divest-fossil-fuels-climate-change

“Ubeđeni smo da bi John D Rockefeller, da je danas živ, kao pronicljiv biznismen koji gleda u budućnost napuštao fosilna goriva i investirao u čistu, obnovljivu energiju” – izjavio je tom prilikom u saopštenju za medije Stephen Heintz, predsednik Rockefeller Brothers Fund.

2. “Tight shale oil”, tj “Light tight oil” je nafta, a ne kamen. Freking tehnologija ne izvlači naftne škriljce iz zemlje, već naftu zarobljenu u porama sedimenata.

U srpskim medijima se često pominje američka eksploatacija “nafte iz škriljaca”, što je prevod sa engleskog “shale oil”, ili “tight oil“, termina koji se u SAD odnosi na laku, nekonvencionalnu naftu. Ta vrsta nafte se dobija tzv freking tehnologijom, kojom se nafta u tečnom stanju izvlači iz sedimenata-koji mogu sadržati u sebi i naftne škriljce, ali krajnji proizvod freking tehnologije nisu naftni škriljci, niti nafta od škriljaca, već laka konvencionalna nafta. Naftni škriljci su u čvrstom stanju poput kamena i na planeti ih ozbiljnije eksploatiše samo Estonija. Iako freking tehnologija ugrožava životnu sredinu, prerada naftnih škriljaca je daleko opasnija, a i skuplja od proizvodnje lake konvencionalne nafte, jer je tada neophodno “kuvati” kamen kako bi se iz njega izvukla nafta. Naftni škriljci se na engleskom jeziku nazivaju “oil shale”, što je verovatno razlog za postojeću zabunu. Inače, u našoj zemlji je prema podacima sa sajta energyreport.ro freking već otpočeo sa korišćenjem, mada verovatno u manjem obimu, dok se pogrešnim interpretiranjem priče o “nafti iz škriljaca” javnost može još dodatno uznemiriti i navesti na misao da ćemo kuvanjem naftnih škriljaca uništiti životnu sredinu u nekim delovima Srbije.

http://en.energyreport.ro/index.php/2013-petrol-si-gaze/2013-stiri-petrol-si-gaze/2013-explorare-si-productie/1388-suspicions-in-the-west-of-the-country

Freking u Rusiji takođe predstavlja sve učestaliju tehnologiju:

http://teknoblog.ru/2014/12/03/28260

3. Pojam “čista energija” pomalo utopistički zanemaruje ogromnu količinu fosilnih goriva, čija energija je neophodna za dobijanje “čistih tehnologija”.

Iako ćete čak i na ovom sajtu nailaziti na pojam “čista energija”, neophodno je pojmu čistoće energije pristupiti malo detaljnije. Naime, za dobijanje “čistih tehnologija” neophodno je potrošiti veliku količinu energije, što je s obzirom na trenutni “energetski miks” na planeti, vrlo verovatno energija dobijena sagorevanjem fosilnih goriva. Time svaka “čista tehnologija” postaje saučesnik u zagađivanju planete, što je u ovom trenutku neophodno, a što će se vremenom verovatno umanjivati, jer će udeo obnovljive energije u ukupnoj sumi biti sve veći.

4. Pri pominjanju procenata “energije iz obnovljivih izvora”, često se zanemaruje veličina udela hidroenergije.

Mnoge države će u svojim  izveštajima pomenuti da je u ukupnoj sumi energije toliko i toliko procenata proizvedeno iz obnovljivih izvora energije. Ono, što se zanemaruje je da je najčešće veći deo energije iz obnovljivih izvora dobijen iz hidroelektrana, sagrađenih pre više decenija. Time se stvara pogrešna slika o “velikim procentima” na polju alternativne energije, koja je u nekim državama manja od 1%, dok veoma mali broj država na svetu ima zaista značajno učešće proizvodnje iz obnovljivih ne-hidro izvora energije.  Situacija se na sreću polako menja u poslednjih nekoliko godina i neke razvijene zemlje sve ozbiljnije investiraju u obnovljive izvore, o čemu će više reči biti u nekom drugom postu.

5. Sunce i vetar mogu dati energiju promenljive količine i kvaliteta.

Time se, ukoliko želimo dobiti pouzdano snabdevanje električnom energijom, mora investirati ili u skladištenje energije, ili u gasne (i druge) elektrane, kojima se kompenzuje nedostatak snabdevanja kada nema vetra i sunčeve svetlosti.

6. Industrijske revolucije nisu samo vezane za inovacije, već i za uvođenje novih izvora energije.

Jedna od čestih predrasuda je da se sa industrijalizacijom krenulo zahvaljujući inovacijama, izumima poput parne mašine, parobroda i slično… Potpuno se zanemaruje da ničega toga ne bi bilo bez “božijih inovacija”, tj činjenice da na planeti postoje fosilna goriva, čija je fantastična “zbijenost” energije omogućila pokretanje većine mašina na planeti u poslednjih 150 godina. Naime, u jednom barelu nafte je sadržano energije, koliko čovek utroši tokom 23200 sati rada. To JESTE revolucija.

http://vhemt.org/humanenergy.htm

7. Ne postoji globalno, univerzalno, “monopolističko” rešenje, kojim jedan način dobijanja energije potpuno dominira, dok druge tehnologije postaju potpuno zanemarene.

Koliko god predstavnici svake industrije lobirali u svoju korist, zbog bezbroj specifičnosti, a i veličine same planete neophodno je da se koristi više načina za proizvodnju energije. Tako je sasvim realno da Island prvenstveno koristi geotermalnu, Havaji solarnu, Paragvaj hidro-energiju i tako je jedino racionalno i isplativo, ponekad i jedino moguće. Dakle, ne postoji “najbolje” rešenje, koje je istovremeno univerzalno i primenjivo na svakom mestu na planeti.

8. Naftne kompanije često nemaju svoju opremu, zemljište, pomoćne objekte.

Kod nas se zahvaljujući komunističkom nasleđu još uvek veruje da kada neka kompanija proizvodi nešto, ona ima potpuno “zatvoren krug” i da “preduzeću” pripada sve, od menze za ishranu, preko fabričkog kompleksa, sve do poslednjeg šrafa. Kada su svetske naftne kompanije u pitanju, situacije je često potpuno drugačija. Oprema za eksploataciju nafte se često iznajmljuje, zemljište na kojem jedna naftna kompanije eksploatiše naftu može biti u vlasništvu trećeg lica, radnici naftne kompanije mogu jesti i spavati u objektima neke uslužne kompanije, dakle sve je daleko fleksibilnije nego što se veruje. Naravno, i prenos vlasništva između naftnih kompanija je veoma učestao, pa se događa da ruske naftne kompanije imaju udeo u meksičkom zalivu, a američke u Rusiji.

9. Trgovina naftom često nije jednosmerna i veoma je kompleksno odrediti “koliko ko proizvodi nafte i kome je prodaje?”.

Moguće je da američka istočna obala kupuje naftu iz Evrope ili Afrike, a da teksaški derivati putuju za Venecuelu, jer se ne isplati vraćati ih na sever. Sa druge strane, tipovi nafte (laka, teška, slatka…) diktiraju gde će i kako biti rafinisani, pa se i taj faktor treba uzeti u obzir pri “putovanju nafte”. Postoje situacije kada je Rusija tokom zimskih meseci prodavala Kazahstanu naftu, kako bi je oni mešali i slali ka Kini, jer je kazahstanska nafta bila previše gusta za transport pri niskim temperaturama. Takođe, čest je slučaj da razvijenije države uvoze ogromne količine nafte, ali i izvoze značajne količine derivata, kao što se dugo godina praktikuje u razmeni Venecuele (koja nema dovoljno rafinerija) i SAD (koji derivate vraćaju ka Venecueli).

10. Energija = razvoj.

Energija robova je izgradila Imperije, energija drveta i vodenih tokova je pomagala održavanju života na planeti, energija vetra je omogućila saobraćaj i kolonizaciju, energija uglja (a zatim i nafte) je omogućila industrijalizaciju, a energija nafte (i svi drugi ne-energetski proizvodi od nafte) su omogućili da se dogodi 20-ti vek.