Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

Pet inovativnih tehnologija u finalu ovogodišnjeg Green Challenge-a

Holandski Green Challenge juče je objavio listu pet finalista ovogodišnjeg konkursa za najbolji green business plan, od kojih će prvoplasirani dobiti 500.000 evra, dok će još jedan ili dva izabranih učesnika dobiti po 200.000 evra.

U konkurenciji se nalaze sledeći projekti:

  1. Evrnu je projekat koji ima za cilj da pomoću inovativne tehnologije korišćene proizvode od pamuka ponovo vrati u stanje potpuno nove sirovine, tj da izvrši takozvanu cradle-to cradle reciklažu proizvoda. S obzirom na činjenicu da se desetine milona hektara koriste za gajenje pamuka, kao i da veliki proizvođači pamuka poput Indije gaje tu kulturu prilično neefikasno, Evrnu ima šansu da svojom primenom omogući proizvodnju useva za ishranu na dodatnim površinama na planeti. Takođe, treba napomenuti da je gajenje pamuka do sada uticalo na više ekoloških, ali i zdravstvenih izazova, od kojih ćemo izdvojiti štetu po zdravlje stanovništva u Indiju, uzrokovanu pesticidom Aldicarb, od Svetske zdravstvene organizacije proglašenim za ekstremno otrovan, kao i drastično smanjenje Aralskog jezera, pre svega zahvaljujući navodnjavanju nepreglednih polja pod pamukom.
  2. Ooho je tehnologija koja bi mogla predstavljati zamenu za standardne PET boce. Materijal od kojeg se prave Ooho kontejneri  je biorazgradiv, čak se može i jesti, jer se izrađuje od prirodnih sastojaka dobijenih iz morskih algi. Iako je verovatno da ova tehnologija može uneti i određene poteškoće u rukovanju, transportu, kao i korišćenju takve ambalaže, dobra strana Ooho kontejnera je što iza njih praktično ne ostaje nikakav značajan otpad u poređenju sa PET ambalažom.
  3. Muufri je tehnologija proizvodnje “mleka bez krave” sjedinjavanjem svih masnoća, proteina, minerala itd sadržanih u mleku, i to do te mere realistično da je neprimetna razlika u ukusu između takvog “mleka” i pravog, prirodnog mleka. Koliko god da čitava priča ne deluje privlačno, potrošnja mleka na planeti je 108 kg po osobi godišnje, što ide u prilog tehnologijama poput Muufri, što iz komercijalnih, što iz racionalnih razloga, jer se uvođenjem ovakvih prozvoda oslobađaju dodatne površine za proizvodnju hrane. Takođe treba napomenuti da Muufri tehnologija nema samo “formulu” za mleko, već i za mnogobrojne mlečne proizvode. Da li će takvi proizvodi smeti na svojoj ambalaži da imaju nacrtanu kravu, ostaje da se vidi…
  4. Fleet Cleaner je robot za čišćenje trupa kod brodova… Dobro, idemo dalje.
  5. Cocoon. A sada vam predstavljamo i našeg Favorita, tačnije Favoritčinu, koji pretenduje da postane korisniji po održanje života na planeti čak i od Evrnu tehnologije. Coccon je proizvod Land Life kompanije koji ima za cilj da bukvalno pošumljava pustinje, što mu je pošlo za rukom u 70-90% slučajeva i to ni manje ni više nego u Saudijskoj Arabiji. Cocoon je zapravo biorazgradivo sklonište-kapsula za mlade sadnice biljaka, namenjeno održavanju sadnica u životu dok se one ne razviju dovoljno da mogu samostalno da opstanu u pustinjskim područjima. Ukoliko ova tehnologija zaista uspe da ispuni svoju namenu, možemo je u najmanju ruku nazvati revolucionarnom.

Ko će biti pobednik ovogodišnjeg Green Challenge takmičenja biće odlučeno 10. septembra u Amsterdamu. Ukoliko ne pobedi ovaj robot koji čisti brodove, možda napravimo i detaljniji prikaz pobedničke tehnologije.


Komentariši

Hajko – od igre do uštede

Ukoliko vam se bude dogodilo da čujete slogan kompanije koji glasi “Stvaramo energetske heroje u svakome domu!” nemojte se iznenaditi.

Hajko (Hyko) je novi sistem za praćenje potrošnje električne energije nastao u Holandiji. Ono što ovaj sistem čini posebnim, to je što se do krajnje ozbiljnog cilja kao što je ušteda energije stiže na jedan prilično zabavan način. Naime, Hajko pored uobičajenog sistema za pametno merenje potrošnje energije sadrži i zanimljivu aplikaciju Hyko World App, sa vizuelizacijom potrošnje, predloženim “trikovima”, takmičenjima u uštedi i okruženju nalik na video igru, a koja se instalira na računare i mobilne uređaje i povezana je sa sistemom za nadzor potrošnje.

Pored toga, sistem sadrži i aplikaciju “Hajkove avanture”, namenjenu edukaciji najmlađih generacija i motivisanju mališana da postanu “Energetski heroji” kroz odgovoran odnos prema potrošnji energije.

Naravno, da objasnimo i ko je Hajko: Hajko je stilizovana igračka u obliku polarnog medveda, koja pri svakoj prekomernoj potrošnji električne energije počinje da menja boju od potpuno bele ka crvenoj i time upozorava ukućane da je upaljen veliki broj potrošača. Bežično je povezana sa ostatkom sistema, tako da može biti postavljena bilo gde u kući, a Hajkove “promene ponašanja” mogu biti posebno zanimljive najmlađim generacijama, tj. malim “energetskim herojima”.

Inače, odavno je već poznato da je jedan od najboljih načina da se korisnici motivišu na štedljivije ponašanje što lakši “monitoring” nad potrošnjom, koji se ranije mogao realizovati postavljanjem mernih uređaja na vidljivija mesta u domu umesto u hodnike, podrume, spoljašnje zidove objekata itd…

Ubuduće se može očekivati da pored uobičajenih mernih uređaja, montiranih na mestima podesnim za očitavanje od strane radnika distributivnih kompanija u domovima počnu instalisati i pametni sistemi za merenje potrošnje, kojima će naravno od velike pomoći biti i medvedić Hajko i mali “energetski heroji”.


Komentariši

Virtuelna realnost menja ljude.

Medijska kuća RYOT nedavno je objavila dokumentarni film “The Nepal Quake Project” o posledicama razornog zemljotresa, koji se dogodio 25. aprila ove godine. Ono što ovaj dokumentarni film razlikuje od svega ostalog, to je korišćenje tehnologije virtuelne realnosti pri njegovoj izradi. Prema rečima autora, film predstavlja novi vid medijskog izveštavanja i humanitarnog aktivizma, što u budućnosti može čak postati i standardna novinarska praksa. Nastavi čitati


Komentariši

Mikro-akreditacije: zbogom lažno obrazovanje

Svakoga dana na planeti je sve više načina da se čovek obrazuje.

I to je dobro.

Ali, svakoga dana je i sve više načina da se dobije sertifikat, akreditacija, diploma, koji potvrđuju samo da je polaznik dobio sertifikat, akreditaciju, diplomu, dok sve ostalo može, ali i ne mora da važi.

Merenje efektivnosti obrazovnog procesa je jedna od kritičnih tačaka ne samo za one koji u njemu učestvuju, već razvoj čitavog društva između ostalog zavisi od kvaliteta sistema obrazovanja, uz prirodno očekivanje da će se u budućnosti ta zavisnost dodatno povećavati. Fondacija Bill & Melinda Gates je tokom 2009. otpočela Projekat merenja efektivnosti obrazovanja, kojim bi se ostvario napredak u toj do sada nedovoljno istraženoj oblasti.

Pored istraživanja efektivnosti obrazovnog sistema, sve je više tendencija da se obrazovanje svede na tačno definisanu veštinu-znanje i da se kao takva i sertifikuje. Američka DaVinci Coders škola, u saradnji sa Edevate otvorenom obrazovnom platformom lansirala je potpuno drugačiji pristup, nazvan Mikro-akreditacija, zasnovan na učenju jednog konkretnog predmeta, bodovanom pomoću tzv mikro-kredita, jedinica za merenje polaznikovog učinka. Nastavi čitati


1 komentar

Budućnost pošumljavanja pripada dronovima?

Kompanija BioCarbon predstavila je projekat pošumljavanja uz pomoć bespilotnih letelica. Prema njihovim predviđanjima ovakav način pošumljavanja koštao bi samo 15% procenata od uobičajene cene zasnivanja novih šumskih zasada.

Budući da se svake godine uništi 26 milijardi stabala drveća, a da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju života na planeti, neophodno je upotrebljavati metode, kojima se uz što manje troškove zasadi što veća količina drveća. Metoda sadnje pomoću dronova ima veću efikasnost od klasične sadnje iz aviona (bacanjem semenki, koje se često oblažu glinenim pokrivačem), uz nižu cenu od provereno efikasne ručne sadnje drveća.

Dronovi izbacuju semenke u fazi pred klijanje na tačno određene pozicije. Semenke se oblažu hidrogelom, koji je obogaćen hranljivim sastojcima. Iako je potvrđeno da je ova metoda efikasnija od klasične sadnje iz aviona, i jedna i druga metoda su ipak “daljinske”, tj isključuju stvarni kontakt sa prirodom, dok direktna sadnja, sa učestvovanjem lokalnog stanovništva pored pošumljavanja doprinosi i razvijanju odgovornijeg odnosa prema životnoj sredini.

Inače, na planeti je sve više primera masovnog organizovanog pošumljavanja u cilju očuvanja životne sredine, umanjenja suše, čak i u svrhu borbe protiv komaraca koji prenose malariju. Navešćemo nekoliko primera. Nastavi čitati