Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


1 komentar

Klimatske promene. Laž ili istina?

Skoro svakoga dana svetskoj javnosti se otkrivaju činjenice, kojima se dokazuje istinitost jednog od dva navedena, inače potpuno suprotstavljena stanovišta:

  • klimatske promene su samo jedna zlonamerna izmišljotina, kreirana od strane gramzivih bogataša, potkupljenih naučnika i raznih “centara moći”, zajednički udruženih u jednu od najopasnijih planetarnih zavera.
  • klimatske promene su očigledne i posledica su sve većeg negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu.

Upravo iz razloga što i jedna i druga strana svakoga dana izlaze sa novim i sve ubedljivijim dokazima, što je debatu o klimatskim promenama pretvorilo u rat između dve međusobno isključujuće realnosti, Nova Paradigma će pokušati da čitavoj priči priđe na svoj način. Pored toga, u ovom članku neće biti prikazan ni jedan link ka izvorima koji bi potvrdili istinitost određene tvrdnje, već će sve biti predstavljeno kao obična, ljudska priča.

Nastavi čitati

Advertisements


Komentariši

Šta će se dogoditi kada milijardu Indusa povuče vodu?

19. novembar je od strane Svetske organizacije za toalete proglašen za svetski Dan toaleta. Jedan od razloga za kampanju, koja bi popularizovala izgradnju, a zatim i upotrebu toaleta je veliki broj zdravstvenih problema u svetu, izazvanih nemanjem adekvatnih higijenskih uslova. Ali, čak i rešavanje problema toaleta na planeti može dovesti do novih komplikacija, poput one “Šta će se dogoditi kada milijarda Indusa povuče vodu?” Nastavi čitati


Komentariši

Sudbina otpada je u rukama potrošača

Švajcarska organizacija Happy City Lab pokrenula je projekat razmene starih stvari.

Princip je jednostavan: na 60-ak mesta u Švajcarskim gradovima postavljene su specijalne neobično ukrašene kutije, u koje građani ostavljaju stvari koje im ne trebaju, kako bi taj predmet preuzeo neko, kome to treba. U kutijama se najčešće mogu naći igračke, torbe, knjige… Procenjeno je da je od 2011. godine, kada je projekat započet, na taj način razmenjeno 32 tone raznih predmeta.

Pored kutija za razmenu, sve se više upotrebljavaju i gratiferije, pijace na kojima je sve polovno i naravno besplatno. Koncept je nastao u Argentini, a do sada je raširen i po mnogim drugim državama. Nastavi čitati


1 komentar

Budućnost pošumljavanja pripada dronovima?

Kompanija BioCarbon predstavila je projekat pošumljavanja uz pomoć bespilotnih letelica. Prema njihovim predviđanjima ovakav način pošumljavanja koštao bi samo 15% procenata od uobičajene cene zasnivanja novih šumskih zasada.

Budući da se svake godine uništi 26 milijardi stabala drveća, a da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju života na planeti, neophodno je upotrebljavati metode, kojima se uz što manje troškove zasadi što veća količina drveća. Metoda sadnje pomoću dronova ima veću efikasnost od klasične sadnje iz aviona (bacanjem semenki, koje se često oblažu glinenim pokrivačem), uz nižu cenu od provereno efikasne ručne sadnje drveća.

Dronovi izbacuju semenke u fazi pred klijanje na tačno određene pozicije. Semenke se oblažu hidrogelom, koji je obogaćen hranljivim sastojcima. Iako je potvrđeno da je ova metoda efikasnija od klasične sadnje iz aviona, i jedna i druga metoda su ipak “daljinske”, tj isključuju stvarni kontakt sa prirodom, dok direktna sadnja, sa učestvovanjem lokalnog stanovništva pored pošumljavanja doprinosi i razvijanju odgovornijeg odnosa prema životnoj sredini.

Inače, na planeti je sve više primera masovnog organizovanog pošumljavanja u cilju očuvanja životne sredine, umanjenja suše, čak i u svrhu borbe protiv komaraca koji prenose malariju. Navešćemo nekoliko primera. Nastavi čitati


Komentariši

Izvoz slatke vode iz Turske kreće u julu

Klimatske promene, tj ekstremno sušni periodi, kao i generalno sve veća potreba za vodom u nekim državama sve češće dovode do potrebe uvoza slatke vode. Koliko god da je za naše okolnosti to prilično nezamislivo, u svetu je sve više takvih slučajeva.

Primera radi, tokom suše 2008. godine Španija je uvozila slatku vodu iz Francuske.

Iste godine, Kipar je uvozio vodu iz Grčke.

Aljaske kompanije su još 2010. godine  smatrale da je već postalo isplativo izvoziti vodu i na dalje destinacije, što zbog sve veće tražnje, što zbog mogućnosti da zbog smanjenog transporta deo tankera bude bez posla. Moguće destinacije: Indija, Karipska ostrva, jugoistočna Azija, Arapsko more. Ipak, i tu postoje prepreke, poput “konkurencije” u sistemima za desalinizaciju, niskog standarda država koje bi kupovale vodu, ali i mogućeg smanjenja domaćih hidropotencijala, čime se smanjuju kapaciteti za proizvodnju el. energije. Nastavi čitati


Komentariši

Zavisnost Australije od fosilnih goriva dobija kritike i od Ujedinjenih nacija

Australija spada u razvijene zemlje, koje i pored mogućnosti za investiranje u obnovljive izvore energije, još uvek ostaje verna fosilnim gorivima. Kao najveći izvoznik uglja na planeti, uz istovremeno veliku domaću potrošnju uglja i prirodnog gasa, Australija počinje da upada u oči drugim državama i sve je više kritika na račun australijskog odnosa prema fosilnim gorivima.

Tome treba dodati i pojavu Milenijumske suše, koja je Australiju, kao velikog poljoprivrednog proizvođača, sigurno mnogo koštala i verovatno među prvima u svetu suočila sa izazovima klimatskih promena na planeti.

Na konferenciji održanoj u Melburnu, predstavnik organa Ujedinjenih nacija UNFCCC (Framework Convention on Climate Change) Christiana Figueres je iznela kritiku na račun Australijske energetske politike, s obzirom da i neke daleko manje razvijene države imaju planove na polju obnovljivih izvora energije, a da čak i arapske zemlje, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata traže alternativu fosilnim gorivima, kojih inače imaju u izobilju. “Ako su saudijci to mogli da urade, onda svako to može da uradi” – izjavila je Figueres. Nastavi čitati


Komentariši

Zagađenje u Kini smanjuje životni vek čak i do 15 godina

Smog u Pekingu može smanjiti prosečan životni vek čak i do 15 godina. Na ogromno zagađenje utiče industrijalizacija, podržana sagorevanjem fosilnih goriva, pre svega uglja. Inače, Kina svake godine potroši oko polovine od ukupne količine korišćenog uglja na planeti. Procenjuje se da je tokom 2012.-te samo od posledica sagorevanja uglja u Kini preminulo oko 670000 ljudi.

Prema jednom istraživanju, oko 500 miliona ljudi je ugroženo zagađenjem, čime se njihov očekivani životni vek smanjuje za oko 5 godina, što je ukupno oko 2,5 milijardi uništenih godina (kada bismo to podelili sa 67,2, što je prosečan životni vek, dobili bismo vreme trajanja preko 37 000 000 ljudskih života u celosti).

Ipak, nedavno je po prvi put u istoriji zabeležen pad u kineskoj potrošnji uglja. Pored toga, Kina sve više planira razvoj obnovljvih izvora energije, a u proizvodnji energije vetra je na prvom mestu u svetu. Takođe, Kina planira da do 2020. na svojim putevima ima 5 miliona električnih automobila, što bi dodatno pomoglo smanjenju zagađenja.