Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

Klimatske promene i raskol među velikim naftnim kompanijama

Nekoliko vodećih evropskih naftnih kompanija nedavno je uputilo poziv na usaglašavanje oko tarifiranja emisije CO2 tokom predstojećeg samita o klimatskim promenama, čije održavanje je predviđeno za kraj ove godine.

Iza saopštenja stoje vodeći ljudi kompanija British Petroleum, Royal Dutch Shell, Eni, Statoil, Total i BG Group, dok se sa druge strane čelnici američkih multinacionalnih kompanija (Exxon Mobil i Chevron) još uvek nisu složili sa inicijativom iz Evrope.

Pored poziva na tarifiranje emisije CO2, treba navesti i da se naftne kompanije sve više preusmeravaju sa proizvodnje nafte na gas. Na osnovu toga se može pretpostaviti da je inicijativa za tarifiranje CO2 možda i pokušaj “mešanja karata” na tržištu fosilnih goriva, gde dominantan udeo u emisijama imaju proizvođači uglja, pa će samim tim oni i biti najviše pogođeni uvođenjem tarifiranja. Sa druge strane, proizvođači gasa će plaćati najmanje, čime će se otvoriti prostor za njihovo sve veće učešće na tržištu.

Na sledećem linku možete pogledati američku prognozu proizvodnje nafte i uglja u slučaju da se tarifiranje primeni i u slučaju da se ništa ne dogodi. Iz grafika se vidi da će u slučaju tarifiranja CO2 do 2040. godine proizvodnja nafte u SAD biti manja za oko 10% od očekivane, dok će se proizvodnja uglja smanjiti oko 15 puta.



Komentariši

Od čega naftne kompanije najviše strahuju?

Američka konsultantska kuća BDO objavila je listu 20 faktora rizika, sa kojima se suočavaju najveće američke naftne kompanije. Sagledavanjem navedenih faktora može se steći jasniji uvid u trendove koji prate proizvodnju energenata na severno-američkom kontinetnu, ali i na globalnom nivou. Ovaj članak predstavljaće skraćenu analizu liste, pa će biti objašnjeno samo sedam najinteresantnijih faktora.

Nastavi čitati


Komentariši

Kratke vesti 25-05-2015

1. Tokom 2015. godine u SAD se očekuje zatvaranje starih elektrana na ugalj ukupnog kapaciteta 12,9GW, dok se planira otvaranje novih 20GW (nerezidencijalnih) kapaciteta za proizvodnju el. energije, od čega je 91% na vetar, gas i sunce. (LINK)

2. Prema podacima američke Službe za informacije o energiji, vrhunac potrošnje nafte u SAD se dogodio još pre 10 godina. (LINK)

3. Analize procenjuju da se tehnologijom frekinga može izvući dodatnih 12 milijardi barela nafte iz već iskorišćenih ruskih nalazišta. (LINK)

4. Nakon susreta ruskog predsednika Putina sa kiparskim predsednikom Anastasiadisom, postaje sve verovatnije da će Rusija kroz svoju kompaniju Gazprom imati udeo u vlasništvu neke od kompanija aktivnih u kiparskoj ekonomskoj zoni. (LINK) Egipat istovremeno polaže nade da će, ukoliko se ispostavi da u kiparskim vodama postoje količine prirodnog gasa isplative za eksploataciju, biti jedan od potencijalnih kupaca.  (LINK)

5. Ekonomski rast Turske se smanjuje, a vrednost turske lire je u opadanju. (LINK)  Ipak, prema izveštaju MMF-a, ipak se očekuje dalje jačanje turske privrede. (LINK)

6. Japanska kompanija Tokyo Gas namerava da investira u američke gasne “freking” kompanije. Prema utvrđenom dogovoru, japanci nameravaju kupiti oko 3 milijarde kubika gasa (pretvoreno u prirodni gas), a isporuka se očekuje tokom sledeće godine. (LINK)

7. Iz Goldman Sachs predviđaju dodatni pad cena nafte, koji bi tokom oktobra trebalo da stigne do 45$ po barelu. (LINK)

8. Prema procenama stručnjaka, el. energija koja se u SAD potroši na neaktivne uređaje (stand-by, sleepmode…) košta amerikance 19 milijardi $, tj 165$ po domaćinstvu. (LINK)

9. Prema procenama Međunardne agencije za obnovljivu energiju, tokom 2014. godine u svetu je 7,7 miliona ljudi radilo na poslovima vezanim za proizvodnju obnovljive energije (ne računajući proizvodnju hidro-energije). Zanimljivo je pomenuti da u Indoneziji i Bangladešu takve poslove obavlja 223.000, odnosno 129.000 ljudi. (LINK)

10. Prema planovima Svetske Banke, jedan od načina za smanjenje siromaštva na planeti može biti i formiranje univerzalnih finansijskih servisa – dostupnih najsiromašnijim slojevima. Takozvana “finansijska inkluzija” pozitivno utiče na stvaranja novih radnih mesta, pomaže ulaganju u obrazovanje mlađih generacija, utiče na umanjenje rizika u životima siromašnih. (LINK)

 


Komentariši

Izvoz ruskog gasa u Kinu: Kuda? Kada? Koliko?

Tokom prošle nedelje, Rusija i Kina su dogovorile nove vidove saradnje na polju energetike, investicija, kreditiranja, vojne industrije, medija, izgradnje infrastrukturnih objekata, i sve to potvrdile sa dvocifrenim brojem ugovora.

Navešćemo samo nekoliko najznačajnijih projekata:

1.  Gasovod “Snaga Sibira”, koji bi trebalo da spoji krajnje istočni deo Rusije (Vladivostok) sa severoistočnim krajevima Kine. Gasovod se sastoji od dva dolazna pravca (Jakutia-Vladivostok u dužini 3200km i  Irkutsk-Jakutia u dužini 800 km). Kapacitet gasovoda: 38, a konačno 61 milijarda kubnih metara gasa godišnje.

Ceo projekat trebalo bi da košta 55 milijardi dolara, s tim što je Rusija očekivala kineski avans od 25 milijardi dolara, koji nije odobren, tako da će se za izgradnju gasovoda koristiti ili kineski kredit, ili sredstva iz ruskog Fonda nacionalnog blagostanja. Jedna od pretpostavki je da je pitanje avansa korišćeno u svrhu dobijanja što bolje cene za gas u korist ruske strane. Na kraju je dogovoreno da cena bude oko 350 dolara za hiljadu kubnih metara.

Prema dogovoru od 02. maja ove godine, kapacitet istočnog dela gasovoda trebalo bi na početku da bude 5 milijardi kubika (2019.), da bi do 2024. godine porastao na 38 milijardi.

Dakle, snabdevanje tim gasovodom u narednih 4-5 godina ne bi trebalo da bude od velikog značaja po rusku ekonomiju jer, primera radi, Gazprom je evropskim državama (uključujući i Tursku) u 2013. godini izvezao preko 150 milijardi kubika gasa, što je neuporedivo sa količinama gasa koje Rusija trenutno izvozi u Kinu. Na grafičkom prikazu iz 2013. godine, Rusija čak nije ni prikazana kao snabdevač Kine gasom. Nastavi čitati


Komentariši

Sudbina otpada je u rukama potrošača

Švajcarska organizacija Happy City Lab pokrenula je projekat razmene starih stvari.

Princip je jednostavan: na 60-ak mesta u Švajcarskim gradovima postavljene su specijalne neobično ukrašene kutije, u koje građani ostavljaju stvari koje im ne trebaju, kako bi taj predmet preuzeo neko, kome to treba. U kutijama se najčešće mogu naći igračke, torbe, knjige… Procenjeno je da je od 2011. godine, kada je projekat započet, na taj način razmenjeno 32 tone raznih predmeta.

Pored kutija za razmenu, sve se više upotrebljavaju i gratiferije, pijace na kojima je sve polovno i naravno besplatno. Koncept je nastao u Argentini, a do sada je raširen i po mnogim drugim državama. Nastavi čitati


Komentariši

Zagađenje u Kini smanjuje životni vek čak i do 15 godina

Smog u Pekingu može smanjiti prosečan životni vek čak i do 15 godina. Na ogromno zagađenje utiče industrijalizacija, podržana sagorevanjem fosilnih goriva, pre svega uglja. Inače, Kina svake godine potroši oko polovine od ukupne količine korišćenog uglja na planeti. Procenjuje se da je tokom 2012.-te samo od posledica sagorevanja uglja u Kini preminulo oko 670000 ljudi.

Prema jednom istraživanju, oko 500 miliona ljudi je ugroženo zagađenjem, čime se njihov očekivani životni vek smanjuje za oko 5 godina, što je ukupno oko 2,5 milijardi uništenih godina (kada bismo to podelili sa 67,2, što je prosečan životni vek, dobili bismo vreme trajanja preko 37 000 000 ljudskih života u celosti).

Ipak, nedavno je po prvi put u istoriji zabeležen pad u kineskoj potrošnji uglja. Pored toga, Kina sve više planira razvoj obnovljvih izvora energije, a u proizvodnji energije vetra je na prvom mestu u svetu. Takođe, Kina planira da do 2020. na svojim putevima ima 5 miliona električnih automobila, što bi dodatno pomoglo smanjenju zagađenja.