Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

Pet inovativnih tehnologija u finalu ovogodišnjeg Green Challenge-a

Holandski Green Challenge juče je objavio listu pet finalista ovogodišnjeg konkursa za najbolji green business plan, od kojih će prvoplasirani dobiti 500.000 evra, dok će još jedan ili dva izabranih učesnika dobiti po 200.000 evra.

U konkurenciji se nalaze sledeći projekti:

  1. Evrnu je projekat koji ima za cilj da pomoću inovativne tehnologije korišćene proizvode od pamuka ponovo vrati u stanje potpuno nove sirovine, tj da izvrši takozvanu cradle-to cradle reciklažu proizvoda. S obzirom na činjenicu da se desetine milona hektara koriste za gajenje pamuka, kao i da veliki proizvođači pamuka poput Indije gaje tu kulturu prilično neefikasno, Evrnu ima šansu da svojom primenom omogući proizvodnju useva za ishranu na dodatnim površinama na planeti. Takođe, treba napomenuti da je gajenje pamuka do sada uticalo na više ekoloških, ali i zdravstvenih izazova, od kojih ćemo izdvojiti štetu po zdravlje stanovništva u Indiju, uzrokovanu pesticidom Aldicarb, od Svetske zdravstvene organizacije proglašenim za ekstremno otrovan, kao i drastično smanjenje Aralskog jezera, pre svega zahvaljujući navodnjavanju nepreglednih polja pod pamukom.
  2. Ooho je tehnologija koja bi mogla predstavljati zamenu za standardne PET boce. Materijal od kojeg se prave Ooho kontejneri  je biorazgradiv, čak se može i jesti, jer se izrađuje od prirodnih sastojaka dobijenih iz morskih algi. Iako je verovatno da ova tehnologija može uneti i određene poteškoće u rukovanju, transportu, kao i korišćenju takve ambalaže, dobra strana Ooho kontejnera je što iza njih praktično ne ostaje nikakav značajan otpad u poređenju sa PET ambalažom.
  3. Muufri je tehnologija proizvodnje “mleka bez krave” sjedinjavanjem svih masnoća, proteina, minerala itd sadržanih u mleku, i to do te mere realistično da je neprimetna razlika u ukusu između takvog “mleka” i pravog, prirodnog mleka. Koliko god da čitava priča ne deluje privlačno, potrošnja mleka na planeti je 108 kg po osobi godišnje, što ide u prilog tehnologijama poput Muufri, što iz komercijalnih, što iz racionalnih razloga, jer se uvođenjem ovakvih prozvoda oslobađaju dodatne površine za proizvodnju hrane. Takođe treba napomenuti da Muufri tehnologija nema samo “formulu” za mleko, već i za mnogobrojne mlečne proizvode. Da li će takvi proizvodi smeti na svojoj ambalaži da imaju nacrtanu kravu, ostaje da se vidi…
  4. Fleet Cleaner je robot za čišćenje trupa kod brodova… Dobro, idemo dalje.
  5. Cocoon. A sada vam predstavljamo i našeg Favorita, tačnije Favoritčinu, koji pretenduje da postane korisniji po održanje života na planeti čak i od Evrnu tehnologije. Coccon je proizvod Land Life kompanije koji ima za cilj da bukvalno pošumljava pustinje, što mu je pošlo za rukom u 70-90% slučajeva i to ni manje ni više nego u Saudijskoj Arabiji. Cocoon je zapravo biorazgradivo sklonište-kapsula za mlade sadnice biljaka, namenjeno održavanju sadnica u životu dok se one ne razviju dovoljno da mogu samostalno da opstanu u pustinjskim područjima. Ukoliko ova tehnologija zaista uspe da ispuni svoju namenu, možemo je u najmanju ruku nazvati revolucionarnom.

Ko će biti pobednik ovogodišnjeg Green Challenge takmičenja biće odlučeno 10. septembra u Amsterdamu. Ukoliko ne pobedi ovaj robot koji čisti brodove, možda napravimo i detaljniji prikaz pobedničke tehnologije.

Advertisements


Komentariši

Hajko – od igre do uštede

Ukoliko vam se bude dogodilo da čujete slogan kompanije koji glasi “Stvaramo energetske heroje u svakome domu!” nemojte se iznenaditi.

Hajko (Hyko) je novi sistem za praćenje potrošnje električne energije nastao u Holandiji. Ono što ovaj sistem čini posebnim, to je što se do krajnje ozbiljnog cilja kao što je ušteda energije stiže na jedan prilično zabavan način. Naime, Hajko pored uobičajenog sistema za pametno merenje potrošnje energije sadrži i zanimljivu aplikaciju Hyko World App, sa vizuelizacijom potrošnje, predloženim “trikovima”, takmičenjima u uštedi i okruženju nalik na video igru, a koja se instalira na računare i mobilne uređaje i povezana je sa sistemom za nadzor potrošnje.

Pored toga, sistem sadrži i aplikaciju “Hajkove avanture”, namenjenu edukaciji najmlađih generacija i motivisanju mališana da postanu “Energetski heroji” kroz odgovoran odnos prema potrošnji energije.

Naravno, da objasnimo i ko je Hajko: Hajko je stilizovana igračka u obliku polarnog medveda, koja pri svakoj prekomernoj potrošnji električne energije počinje da menja boju od potpuno bele ka crvenoj i time upozorava ukućane da je upaljen veliki broj potrošača. Bežično je povezana sa ostatkom sistema, tako da može biti postavljena bilo gde u kući, a Hajkove “promene ponašanja” mogu biti posebno zanimljive najmlađim generacijama, tj. malim “energetskim herojima”.

Inače, odavno je već poznato da je jedan od najboljih načina da se korisnici motivišu na štedljivije ponašanje što lakši “monitoring” nad potrošnjom, koji se ranije mogao realizovati postavljanjem mernih uređaja na vidljivija mesta u domu umesto u hodnike, podrume, spoljašnje zidove objekata itd…

Ubuduće se može očekivati da pored uobičajenih mernih uređaja, montiranih na mestima podesnim za očitavanje od strane radnika distributivnih kompanija u domovima počnu instalisati i pametni sistemi za merenje potrošnje, kojima će naravno od velike pomoći biti i medvedić Hajko i mali “energetski heroji”.


1 komentar

Učite strane jezike pomoću metode koju upotrebljavaju mala deca

Ukoliko ste zainteresovani da naučite neki strani jezik, a niste poverovali u sve one obeshrabrujuće priče kako je kasno, kako niste kupili dobru knjigu, krenuli na najkvalitetniji kurs, ili prosto “niste otišli u inostranstvo na šest meseci i naučili strani jezik k'o srpski”, naš savet vam je da promenite pristup i upotrebite neke “trikove” koje mala deca nesvesno koriste pri učenju maternjeg jezika. Metode koje je svako od nas već uspešno koristio…

Naravno, sigurno ćete pomisliti da mala deca uče brže, imaju drugačiji mozak, više vremena i ko zna kakve druge prednosti, koje im omogućavaju da uče ono što odrasli ne mogu i da je zahvaljujući tome odraslima “prirodno” teže (ili čak nemoguće) da stiču nova znanja i veštine.

Međutim, postoji i ogroman broj prednosti odraslih u odnosu na mališane, zahvaljujući kojima stariji mogu mnogo toga naučiti brže, kvalitetnije i sveobuhvatnije od male dece. Takođe, uprkos tome što mozak odrasle osobe radi na malo drugačiji način, to uopšte ne treba shvatiti kao hendikep u procesu sticanja znanja i veština. Ovaj tekst upravo i predstavlja pokušaj pomoći odraslima da svoj ogromni potencijal za učenje dopune sa par dečijih, godinama zanemarivanih trikova.

Zato, hajde da pogledamo šta je to šta mala deca imaju u svom “pristupu” tokom pokušavanja da progovore, a šta bismo i mi mogli da preuzmemo i time pomognemo sebi tokom savladavanja nekog novog jezika:

Nastavi čitati


Komentariši

Džim Vajt, čovek koji je promenio istoriju

Početkom ove godine u SAD se pojavio film “McFarland USA“, snimljen od strane produkcijske kuće Disney prema istinitim događajima iz života male lokalne zajednice u južnoj Kaliforniji. Jedna od karakteristika filma je da se radnja događa tokom 1987. godine, tako da svi glavni likovi danas nastavljaju svoje priče u realnom životu i dodatno svedoče o istorijskom preokretu malog imigrantskog gradića McFarland, ostvarenom tokom protekle tri decenije.

McFarland je poljoprivredni gradić u južnoj Kaliforniji, smešten negde između Los Angelesa i San Francisca. Tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka od grada nastanjenog isključivo belcima McFarland je postao 90% hispanoamerički grad.

Zahvaljujući razvoju poljoprivrede, prvenstveno povrtarstva, voćarstva i vinogradarstva, potreba za najamnim radnicima omogućila je ogromnom broju Meksikanaca da se naseli u McFarland, što sezonski, što trajno. Ipak, čitava novonastala lokalna zajednica nije funkcionisala bez problema: visoka stopa kriminala, tinejdžerske trudnoće, dečije bolesti (nije dokazano, ali se sumnja da su uzrok pesticidi), kao i mala mogućnost da se nađe posao koji nije vezan za najamni rad na poljima doveli su McFarland na nivo jednog prilično neperspektivnog grada.

I onda na scenu stupa Džim Vajt.

Ne samo na filmu.

U stvarnom životu.

Džim Vajt je nastavnik iz McFarlanda, koji je tokom pretodnih nekoliko decenija u isto vreme bio angažovan i na poslovima trenera lokalnih školskih klubova. Budući da timovi iz McFarlanda nisu mogli da ostvare nikakav rezultat u sportovima poput bejzbola, košarke i američkog fudbala, Vajt je pokrenuo školski tim kros-kantri trkača.

Iako se sam nikada nije bavio trčanjem, niti je pre toga trenirao druge da se bave kros-kantrijem, nekako mu je pošlo za rukom da lokalne dečake i devojčice McFarlanda pokrene da se uspešno bave sportom, da se dodatno obrazuju i postanu pokretačka snaga preporoda čitave lokalne zajednice. Na taj način čitav gradić je od prošlosti ispunjene stagnacijom, kriminalom i nadničarenjem vremenom pretvoren u mesto u kome ljudi imaju snove, mogućnost da se obrazuju, napreduju u životu i – što je najvažnije – veruju da je sve to moguće. Kao najsvetliji primer može poslužiti porodica Diaz, koja do pojave kros-kantri revolucije nije imala ni jednog rođaka sa obrazovanjem većim od osnovnog, a kojima su svih sedmoro dece uspešno učestvovali u kros-kantri trkama i potom završili koledže u Americi.

Priča o Džimu Vajtu i preporodu malog kalifornijskog gradića može čoveka navesti na razmišljanje kako pomoći romskoj populaciji na našim prostorima? Da li su našim Romima potrebniji njihovi heroji i pobednici, njihovi klubovi, njihovi lideri, nego bilo kakva vrsta distanciranog oblikovanja od strane države i društva? Da li bi njima najviše koristilo da u sopstvenim redovima prepoznaju primere uspešnosti i počnu da slede njihovim putem, ili je neophodno da im drugi narodi budu “role model” kojem se oni u potpunosti moraju prilagođavati? I, što je najvažnije, da li Romi mogu sami od sebe proizvesti svoje heroje, ili je potrebno da neko od nas postane deo njihove zajednice* i pomogne im da nađu sebe?

Džim Vajt meksičkoj deci nije nametao bejzbol i američki fudbal, ali ih nije ni ostavio da sami od sebe postanu ugledan kros-kantri klub.

Takođe, nije ni pokušavao da stvori sopstvene klonove, već je samo uočio na kom polju se lokalno stanovništvo može realno pomeriti na bolje i tu podstakao njihov razvoj.

Danas, Vajtovi trkači predstavljaju pogonski motor McFarlanda, ali i drugih obližnjih gradova.

Kako god da izgleda njihova budućnost, u njima i u njihovoj zajednici ostaje svedočanstvo da je velika promena na bolje zaista moguća.

Sve je moguće.


* Koliko su stanovnici McFarlanda doživeli Vajta kao deo sopstvenog naroda, najbolje govore reči jednog dečaka: “White ain't white. He's Mexican.” (Vajt nije beo. On je Meksikanac.)


Komentariši

Virtuelna realnost menja ljude.

Medijska kuća RYOT nedavno je objavila dokumentarni film “The Nepal Quake Project” o posledicama razornog zemljotresa, koji se dogodio 25. aprila ove godine. Ono što ovaj dokumentarni film razlikuje od svega ostalog, to je korišćenje tehnologije virtuelne realnosti pri njegovoj izradi. Prema rečima autora, film predstavlja novi vid medijskog izveštavanja i humanitarnog aktivizma, što u budućnosti može čak postati i standardna novinarska praksa. Nastavi čitati


Komentariši

Mikro-akreditacije: zbogom lažno obrazovanje

Svakoga dana na planeti je sve više načina da se čovek obrazuje.

I to je dobro.

Ali, svakoga dana je i sve više načina da se dobije sertifikat, akreditacija, diploma, koji potvrđuju samo da je polaznik dobio sertifikat, akreditaciju, diplomu, dok sve ostalo može, ali i ne mora da važi.

Merenje efektivnosti obrazovnog procesa je jedna od kritičnih tačaka ne samo za one koji u njemu učestvuju, već razvoj čitavog društva između ostalog zavisi od kvaliteta sistema obrazovanja, uz prirodno očekivanje da će se u budućnosti ta zavisnost dodatno povećavati. Fondacija Bill & Melinda Gates je tokom 2009. otpočela Projekat merenja efektivnosti obrazovanja, kojim bi se ostvario napredak u toj do sada nedovoljno istraženoj oblasti.

Pored istraživanja efektivnosti obrazovnog sistema, sve je više tendencija da se obrazovanje svede na tačno definisanu veštinu-znanje i da se kao takva i sertifikuje. Američka DaVinci Coders škola, u saradnji sa Edevate otvorenom obrazovnom platformom lansirala je potpuno drugačiji pristup, nazvan Mikro-akreditacija, zasnovan na učenju jednog konkretnog predmeta, bodovanom pomoću tzv mikro-kredita, jedinica za merenje polaznikovog učinka. Nastavi čitati


1 komentar

Budućnost pošumljavanja pripada dronovima?

Kompanija BioCarbon predstavila je projekat pošumljavanja uz pomoć bespilotnih letelica. Prema njihovim predviđanjima ovakav način pošumljavanja koštao bi samo 15% procenata od uobičajene cene zasnivanja novih šumskih zasada.

Budući da se svake godine uništi 26 milijardi stabala drveća, a da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju života na planeti, neophodno je upotrebljavati metode, kojima se uz što manje troškove zasadi što veća količina drveća. Metoda sadnje pomoću dronova ima veću efikasnost od klasične sadnje iz aviona (bacanjem semenki, koje se često oblažu glinenim pokrivačem), uz nižu cenu od provereno efikasne ručne sadnje drveća.

Dronovi izbacuju semenke u fazi pred klijanje na tačno određene pozicije. Semenke se oblažu hidrogelom, koji je obogaćen hranljivim sastojcima. Iako je potvrđeno da je ova metoda efikasnija od klasične sadnje iz aviona, i jedna i druga metoda su ipak “daljinske”, tj isključuju stvarni kontakt sa prirodom, dok direktna sadnja, sa učestvovanjem lokalnog stanovništva pored pošumljavanja doprinosi i razvijanju odgovornijeg odnosa prema životnoj sredini.

Inače, na planeti je sve više primera masovnog organizovanog pošumljavanja u cilju očuvanja životne sredine, umanjenja suše, čak i u svrhu borbe protiv komaraca koji prenose malariju. Navešćemo nekoliko primera. Nastavi čitati