Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

Kratke vesti 29.06.2015.

1. Po prvi put u istoriji, sud neke države je naložio vladi da preuzme korake u smanjivanju klimatskih promena. Holandska NVO Urgenda, zajedno sa 900 podnosilaca tužbe, uspela je da putem suda primora vladu svoje zemlje na uvećanje projektovanih mera za ublažavanje klimatskih promena. U Belgiji je takođe pokrenut sličan slučaj, dok je u Norveškoj slična tužba na pomolu.


2. Prema istraživanjima Chung-Ang Univerzitetske bolnice u Seulu, virtuelna realnost se pokazuje uspešnom u lečenju alkoholizma. Inače, ranija istraživanja su već utvrdila mogućnost terapije post-traumatskog stresa i raznih vrsta fobija. Terapija alkoholičara uključuje izlaganje pacijenta virtuelnim situacijama (exposure therapy) u kojima bi se inače mogla javiti anksioznost. Nakon pet nedelja, skeniranjem mozga pacijenata utvrđena je promena u metabolizmu mozga, što ukazuje na smanjenu potrebu za alkoholom.


3. Kompanija Ikea je lansirala novu liniju nameštaja, napravljenu isključivo od stare hartije. Pretpostavlja se da će neki komadi nameštaja čak biti u rangu cena od nekoliko dolara.


4. Pošto je u nekim regionima na planeti sve manje vode raspoloživo za zalivanje travnjaka, istraživači sa Univerziteta Yale predlažu potpuno novu vrstu travnjaka, nazvanu Freedom Lawn. “Travnjak slobode” sadržao bi veći diverzitet biljaka, koje bi rasle bez upotrebe hemije i sa veoma malom potrebom za održavanjem – košenjem. (link)


5. Prema najnovijem istraživanju Univerziteta Kalifornija, od 37 najvećih svetskih akvifera (podzemni rezervoari vode) između osam i jedanaest se troše drastično više nego što se dopunjava prirodnim putem. Kako tvrdi Marc Bierkens iz holandskog Univerziteta Utreht, oko jedne petine svetske populacije zavisi od hrane proizvedene navodnjavanjem iz podzemnih akvifera. Među najugroženije akvifere na planeti spadaju Severno-arapski, Zapadno-meksički, Gornji Gang u Indiji, kao i Persijski u Iranu. Očekuje se i rapidno smanjenje akvifera u zapadnoj Kini. Takozvani “fosilni” akviferi, čije obnavljanje je zanemarljivo, predstavljaju još ugroženiju vrstu podzemnih voda. Ogallala akvifer u SAD se prazni 50 puta više od dopunjavanja, dok su u Saudijskoj Arabiji najavili prestanak proizvodnje pšenice do 2016. (u periodu 2008.-2011. proizvodnja pšenice u Saudijskoj Arabiji je već opala za 2/3). Nažalost, postoje čak i teži slučajevi od ovoga: prema rečima osnivača Ministarstva za vodu i životnu sredinu u Jemenu, Mohammed Al-Eryani-ja, sa ovakvim trendom potrošnje moguće je da već oko 2025. godine podzemne vode u Jemenu budu skoro potpuno ispažnjene.


6. Britanski online supermarket Ocado predvideo je petogodišnji plan razvoja robota nazvanih SecondHands, a namenjenih kao ispomoć radnicima te kompanije. Roboti bi predstavljali kombinaciju veštačke inteligencije, mašinskog učenja i upotrebe naprednih senzora za razumevanje i asistiranje ljudima, uz kompletnu autonomiju u radu. Između ostalog, smatra se da je ovakvim potezima moguće odgovoriti na izazov starenja populacije u razvijenim državama.


7. Kalifornija je otpočela doniranje solarnih panela svojim najsiromašnjim građanima, kako bi se umanjili njihovi mesečni troškovi života. Kolika će ušteda biti ostvarena možemo videti na primeru Roya Rivere, jednog od korisnika donacije koji će tokom narednih 30 godina uštedeti na troškovima za energiju oko 23000 dolara. Planira se donacija od 1600 solarnih panela.



Komentariši

Od čega naftne kompanije najviše strahuju?

Američka konsultantska kuća BDO objavila je listu 20 faktora rizika, sa kojima se suočavaju najveće američke naftne kompanije. Sagledavanjem navedenih faktora može se steći jasniji uvid u trendove koji prate proizvodnju energenata na severno-američkom kontinetnu, ali i na globalnom nivou. Ovaj članak predstavljaće skraćenu analizu liste, pa će biti objašnjeno samo sedam najinteresantnijih faktora.

Nastavi čitati


Komentariši

Zašto se isplati biti baštovan – amater?

Jedna od velikih polemika među baštovanima amaterima tiče se same isplativosti bašte, tj isplativosti investiranja vremena, energije i novca u nešto, što finansijski gledano i ne donosi neku značajnu finansijsku dobit. Da li je sve ono što odgajimo u bašti vredno truda, kada nam pristiže na branje najčešće onda kada je cena tog proizvoda u trgovinama najniža i kada deluje da oni koji su prinuđeni da sve kupuju bolje prošli od onih koji pokušavaju i sami nešto da odgaje? Cilj ovog teksta je da podseti čitaoce na par “kolateralnih dobitaka” na koje se uglavnom ne obraća pažnja, a koji idu u paketu sa svim onim proizvodima dobijenim u amaterskim “fabrikama pod vedrim nebom”.

1. Hrana iz godine u godinu uglavnom poskupljuje. Koliko god da cene povrća padaju tokom centralnog dela sezone, ipak se može primetiti trend da cene povrća u prodavnicama iz godine u godinu uglavnom rastu. Bez detaljnijeg analiziranja ekonomskih razloga za tako nešto (kurs evra, trgovačke marže, izvoz u Rusiju, promišljeniji proizvođači, veći troškovi proizvodnje, smanjenje domaće proizvodnje – primoranost na uvoz nekih proizvoda…), može se primetiti da finansijski dobitak iz sopstvene bašte u budućnosti ipak može biti veći, što uz (očekivani) pad standarda mnogima može postati dovoljan razlog za bavljenje baštovanstvom.

2. Fizička aktivnost. Rad u bašti može predstavljati korisnu fizičku aktivnost. Koliko god da za početak deluje neočekivano, za rad u bašti neophodno je “znati” kako se to pravilno radi. Naime, većina ljudi se nepravilno saginje, nepravilno podiže terete, nepravilno radi sa poljoprivrednim alatkama (sam autor ovog teksta se nebrojeno puta “kočio” zbog nepravilnog rada u bašti, verujući “da je sve to prosto i da nema tu šta da se uči”). Ipak, da bi rad u bašti postao jedna korisna fizička aktivnost, neophodno je “naučiti” kako se to radi pravilno, a jedan od pravilnijih načina rada u bašti, osmišljen kako bi ga mogle primenjivati čak i starije osobe, predstavljen je na Youtube kanalu Johna Jeavonsa.

3. U svakom slučaju manje tretirano povrće. Svako od nas će se pre odlučiti da kupi tretirane proizvode u prodavnici, nego što će sam na isti način tretirati svoje povrće. U neku ruku, svakome od nas je i lakše kada ne vidi na koje je sve načine tretirano povrće koje kupujemo. Sa druge strane, povrće koje nam raste pred očima uglavnom pokušavamo gajiti uz što manju primenu hemikalija, ponekad čak i sa spremnošću da prinosi budu manji, samo da povrće bude “potpuno prirodno”.

4. Ukusniji proizvod. Mnogi ljudi počinju da gaje baštu samo zbog ukusa domaćeg paradajza, sa kojim se ne može porediti ukus tzv industrijski dobijenog paradajza – čak ni onda kada je u pitanju ista sorta. Paradajz se u industrijskim uslovima često bere potpuno zelen, što je iz ugla proizvođača potpuno opravdano, jer se na taj način omogućava veći prirast novih plodova i duži period opstanka proizvoda u rafovima. Ipak, iz ugla potrošača, najbolji paradajz je onaj koji je potpuno zreo i sveže ubran, što je ostvarivo samo ukoliko imamo sopstvenu baštu. (o razlici u količinama hranljivih sastojaka između zeleno i zrelo ubranog paradajza takođe bi se moglo pokrenuti pitanje)

5. Meditativni momenat. Iskustvo mnogih baštovana ukazuje na povoljan uticaj baštovanstva na čovekovu psihu. Pored neophodnog fizičkog rada, čovek u bašti provodi i trenutke kada posmatra biljke i njihov napredak, što unosi određeni meditativni momenat u život baštovana.

6. Količina povrća u ishrani. Sada dolazimo do možda najvažnijeg razloga za zasnivanje sopstvene bašte, a to je udeo povrća u našoj ishrani. Svako od nas će u svojoj bašti na dnevnom nivou ubrati daleko veću količinu povrća nego što bi tog istog dana kupio u prodavnici. I to je potpuno normalno, kao što je normalno da Portugalci jedu više ribe nego Mongoli, Grci jedu više južnog voća nego Rusi, a Argentinci jedu više mesa nego Indusi. Ukratko, svako najviše jede onu hranu, koje ima u izobilju. Gajeći povrće u bašti, čovek sebi omogućava daleko izobilniju potrošnju proizvoda, koje bi u trgovinama verovatno kupovao u znatno manjim količinama.

7. Rezilijentnost i iskustvo. Rezilijentnost (resilience) je pojam koji se pre svega odnosi na “sposobnost sistema da se nosi sa izazovima, poremećajima i promenama okruženja sa kojima se suočava”. Kod nekih autora pojam rezilijentnosti se prepliće sa pojmom samodovoljnosti pojedinca ili manje grupe – koji bi u slučaju neke katastrofe bili sposobni da prežive u divljini, beru bobice, hvataju divljač i slično. Budući da autor ovog teksta uporno ponavlja da se svet svakoga dana podiže na sve veće nivoe kompleksnosti i da smo iz dana u dan sve više zavisni jedni od drugih, pa težnja ka samodovoljnosti čak i u slučaju katastrofe ne bi trebala da bude u našem fokusu, rezilijentnost ćemo posmatrati kao sposobnost da se odreaguje na iznenadnu promenu u funkcionisanju sistema uz minimum uzurpiranja sopstvenog načina života, ali i života drugih učesnika u sistemu. Dakle, ukoliko bi se na primer dogodio neki poremećaj na tržištu, koji bi doveo do naglog povećanja cena hrane, najefikasniji način da se to amortizuje (pored uvoza) bio bi samostalno angažovanje na proizvodnji hrane. Na taj način bi određen broj ljudi uspeo da tokom kriznog perioda obezbedi deo životnih namirnica za sebe i ljude oko sebe, ali i da smanji tražnju za istim, što bi moglo olakšati situaciju i drugim ljudima. Time se na najbezbolniji način premošćava nedostatak hrane na tržištu i održava funkcionisanje sistema* do trenutka stabilizacije (što je daleko bolje po sistem od kupovine oružja, šibica i baterija, bekstva u divljinu i zaboravljanja da ako svi budu uradili to isto doći će do nebrojeno mini-građanskih ratova za poziciju sa najboljim pogledom na vodopad). Povrtarstvo bi u smislu poremećaja u snabdevanju hranom moglo biti veoma zahvalno, jer u relativno kratkom vremenskom roku obezbeđuje određene količine životnih namirinca bez preterano velikih ulaganja, na površini sopstvenog dvorišta, terasi, krovu stambene zgrade, parku, gde god. Naravno, da bi čovek bio spreman da se u tom slučaju angažuje u proizvodnji hrane, ipak je poželjno imati iskustva u tom poslu, do čega nas lako može dovesti amatersko bavljenje baštovanstvom u vremenima koja nisu baš toliko kritična.


* Neko može opravdano pretpostaviti da bi u slučaju poremećaja u snabdevanju hranom naglo porastao i broj pljačkaša privatnih bašti. Sa aspekta funkcionisanja sistema, čak je i to bolje (po sistem u celini) od uvećanja težih krivičnih dela, kako bi se došlo do novca neophodnog za kupovinu skupe hrane, tako da čak i u tom slučaju sistem doživljava manji poremećaj zahvaljujući pokretanju baštovanstva u kriznoj situaciji.


1 komentar

Klimatske promene. Laž ili istina?

Skoro svakoga dana svetskoj javnosti se otkrivaju činjenice, kojima se dokazuje istinitost jednog od dva navedena, inače potpuno suprotstavljena stanovišta:

  • klimatske promene su samo jedna zlonamerna izmišljotina, kreirana od strane gramzivih bogataša, potkupljenih naučnika i raznih “centara moći”, zajednički udruženih u jednu od najopasnijih planetarnih zavera.
  • klimatske promene su očigledne i posledica su sve većeg negativnog uticaja čoveka na životnu sredinu.

Upravo iz razloga što i jedna i druga strana svakoga dana izlaze sa novim i sve ubedljivijim dokazima, što je debatu o klimatskim promenama pretvorilo u rat između dve međusobno isključujuće realnosti, Nova Paradigma će pokušati da čitavoj priči priđe na svoj način. Pored toga, u ovom članku neće biti prikazan ni jedan link ka izvorima koji bi potvrdili istinitost određene tvrdnje, već će sve biti predstavljeno kao obična, ljudska priča.

Nastavi čitati


Komentariši

DA LI ĆE UGALJ POSTATI ZABRANJEN? – 1. deo – Pustite ih neka jedu ugalj

Tokom nedavnog samita grupe G-7, lideri najrazvijenijih država pozvani su da preuzmu vodeću ulogu u što bržem zatvaranju elektrana na ugalj među industrijalizovanim zemljama. Britanska nevladina organizacija Oxfam u svojoj publikaciji “Pustite ih neka jedu ugalj” navodi da se civilizacijsko prevazilaženje uglja kao izvora energije može ostvariti čak i bez značajnijih finansijskih poteškoća. U izradi publikacije učestvovali su naučnici, političari, naučnici, predstavnici industrije i ekoloških pokreta, koji zajednički zaključuju da bez inicijative najrazvijenijih država zabrinjavajuće prognoze klimatskih promena ne mogu biti izbegnute. Nastavi čitati


Komentariši

Da li će izraelski gas stići i do Evrope?

Tokom perioda 2009.-2010. američka kompanija Noble Energy uspela je da u oblasti istočnog Mediterana otkrije dva veoma važna gasna nalazišta: Tamar i Levijatan, sa procenjenim rezervama gasa od 307, odnosno 621 milijardi kubnih metara. Zahvaljujući navedenim otkrićima, Izrael iznenada postaje potencijalni izvoznik gasa u regionu, ali i šire. Nakon nesuglasica oko udela u vlasništvu, ostvarenih – pa poništenih dogovora, kao i otpora nekih susednih arapskih zemalja, ugovori o izvozu izraelskog gasa počinju da se umnožavaju. Da li će gasni resursi istočnog Mediterana doprineti pomirenju između sukobljenih strana i da li je moguće da se mediteranskim gasom delimično izvrši i diverzifikacija evropskog snabdevanja?

Nastavi čitati


Komentariši

Kratke vesti 25-05-2015

1. Tokom 2015. godine u SAD se očekuje zatvaranje starih elektrana na ugalj ukupnog kapaciteta 12,9GW, dok se planira otvaranje novih 20GW (nerezidencijalnih) kapaciteta za proizvodnju el. energije, od čega je 91% na vetar, gas i sunce. (LINK)

2. Prema podacima američke Službe za informacije o energiji, vrhunac potrošnje nafte u SAD se dogodio još pre 10 godina. (LINK)

3. Analize procenjuju da se tehnologijom frekinga može izvući dodatnih 12 milijardi barela nafte iz već iskorišćenih ruskih nalazišta. (LINK)

4. Nakon susreta ruskog predsednika Putina sa kiparskim predsednikom Anastasiadisom, postaje sve verovatnije da će Rusija kroz svoju kompaniju Gazprom imati udeo u vlasništvu neke od kompanija aktivnih u kiparskoj ekonomskoj zoni. (LINK) Egipat istovremeno polaže nade da će, ukoliko se ispostavi da u kiparskim vodama postoje količine prirodnog gasa isplative za eksploataciju, biti jedan od potencijalnih kupaca.  (LINK)

5. Ekonomski rast Turske se smanjuje, a vrednost turske lire je u opadanju. (LINK)  Ipak, prema izveštaju MMF-a, ipak se očekuje dalje jačanje turske privrede. (LINK)

6. Japanska kompanija Tokyo Gas namerava da investira u američke gasne “freking” kompanije. Prema utvrđenom dogovoru, japanci nameravaju kupiti oko 3 milijarde kubika gasa (pretvoreno u prirodni gas), a isporuka se očekuje tokom sledeće godine. (LINK)

7. Iz Goldman Sachs predviđaju dodatni pad cena nafte, koji bi tokom oktobra trebalo da stigne do 45$ po barelu. (LINK)

8. Prema procenama stručnjaka, el. energija koja se u SAD potroši na neaktivne uređaje (stand-by, sleepmode…) košta amerikance 19 milijardi $, tj 165$ po domaćinstvu. (LINK)

9. Prema procenama Međunardne agencije za obnovljivu energiju, tokom 2014. godine u svetu je 7,7 miliona ljudi radilo na poslovima vezanim za proizvodnju obnovljive energije (ne računajući proizvodnju hidro-energije). Zanimljivo je pomenuti da u Indoneziji i Bangladešu takve poslove obavlja 223.000, odnosno 129.000 ljudi. (LINK)

10. Prema planovima Svetske Banke, jedan od načina za smanjenje siromaštva na planeti može biti i formiranje univerzalnih finansijskih servisa – dostupnih najsiromašnijim slojevima. Takozvana “finansijska inkluzija” pozitivno utiče na stvaranja novih radnih mesta, pomaže ulaganju u obrazovanje mlađih generacija, utiče na umanjenje rizika u životima siromašnih. (LINK)