Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

Od čega naftne kompanije najviše strahuju?

Američka konsultantska kuća BDO objavila je listu 20 faktora rizika, sa kojima se suočavaju najveće američke naftne kompanije. Sagledavanjem navedenih faktora može se steći jasniji uvid u trendove koji prate proizvodnju energenata na severno-američkom kontinetnu, ali i na globalnom nivou. Ovaj članak predstavljaće skraćenu analizu liste, pa će biti objašnjeno samo sedam najinteresantnijih faktora.

Nastavi čitati

Advertisements


Komentariši

DA LI ĆE UGALJ POSTATI ZABRANJEN? – 1. deo – Pustite ih neka jedu ugalj

Tokom nedavnog samita grupe G-7, lideri najrazvijenijih država pozvani su da preuzmu vodeću ulogu u što bržem zatvaranju elektrana na ugalj među industrijalizovanim zemljama. Britanska nevladina organizacija Oxfam u svojoj publikaciji “Pustite ih neka jedu ugalj” navodi da se civilizacijsko prevazilaženje uglja kao izvora energije može ostvariti čak i bez značajnijih finansijskih poteškoća. U izradi publikacije učestvovali su naučnici, političari, naučnici, predstavnici industrije i ekoloških pokreta, koji zajednički zaključuju da bez inicijative najrazvijenijih država zabrinjavajuće prognoze klimatskih promena ne mogu biti izbegnute. Nastavi čitati


Komentariši

Mikro-akreditacije: zbogom lažno obrazovanje

Svakoga dana na planeti je sve više načina da se čovek obrazuje.

I to je dobro.

Ali, svakoga dana je i sve više načina da se dobije sertifikat, akreditacija, diploma, koji potvrđuju samo da je polaznik dobio sertifikat, akreditaciju, diplomu, dok sve ostalo može, ali i ne mora da važi.

Merenje efektivnosti obrazovnog procesa je jedna od kritičnih tačaka ne samo za one koji u njemu učestvuju, već razvoj čitavog društva između ostalog zavisi od kvaliteta sistema obrazovanja, uz prirodno očekivanje da će se u budućnosti ta zavisnost dodatno povećavati. Fondacija Bill & Melinda Gates je tokom 2009. otpočela Projekat merenja efektivnosti obrazovanja, kojim bi se ostvario napredak u toj do sada nedovoljno istraženoj oblasti.

Pored istraživanja efektivnosti obrazovnog sistema, sve je više tendencija da se obrazovanje svede na tačno definisanu veštinu-znanje i da se kao takva i sertifikuje. Američka DaVinci Coders škola, u saradnji sa Edevate otvorenom obrazovnom platformom lansirala je potpuno drugačiji pristup, nazvan Mikro-akreditacija, zasnovan na učenju jednog konkretnog predmeta, bodovanom pomoću tzv mikro-kredita, jedinica za merenje polaznikovog učinka. Nastavi čitati


Komentariši

Kratke vesti 25-05-2015

1. Tokom 2015. godine u SAD se očekuje zatvaranje starih elektrana na ugalj ukupnog kapaciteta 12,9GW, dok se planira otvaranje novih 20GW (nerezidencijalnih) kapaciteta za proizvodnju el. energije, od čega je 91% na vetar, gas i sunce. (LINK)

2. Prema podacima američke Službe za informacije o energiji, vrhunac potrošnje nafte u SAD se dogodio još pre 10 godina. (LINK)

3. Analize procenjuju da se tehnologijom frekinga može izvući dodatnih 12 milijardi barela nafte iz već iskorišćenih ruskih nalazišta. (LINK)

4. Nakon susreta ruskog predsednika Putina sa kiparskim predsednikom Anastasiadisom, postaje sve verovatnije da će Rusija kroz svoju kompaniju Gazprom imati udeo u vlasništvu neke od kompanija aktivnih u kiparskoj ekonomskoj zoni. (LINK) Egipat istovremeno polaže nade da će, ukoliko se ispostavi da u kiparskim vodama postoje količine prirodnog gasa isplative za eksploataciju, biti jedan od potencijalnih kupaca.  (LINK)

5. Ekonomski rast Turske se smanjuje, a vrednost turske lire je u opadanju. (LINK)  Ipak, prema izveštaju MMF-a, ipak se očekuje dalje jačanje turske privrede. (LINK)

6. Japanska kompanija Tokyo Gas namerava da investira u američke gasne “freking” kompanije. Prema utvrđenom dogovoru, japanci nameravaju kupiti oko 3 milijarde kubika gasa (pretvoreno u prirodni gas), a isporuka se očekuje tokom sledeće godine. (LINK)

7. Iz Goldman Sachs predviđaju dodatni pad cena nafte, koji bi tokom oktobra trebalo da stigne do 45$ po barelu. (LINK)

8. Prema procenama stručnjaka, el. energija koja se u SAD potroši na neaktivne uređaje (stand-by, sleepmode…) košta amerikance 19 milijardi $, tj 165$ po domaćinstvu. (LINK)

9. Prema procenama Međunardne agencije za obnovljivu energiju, tokom 2014. godine u svetu je 7,7 miliona ljudi radilo na poslovima vezanim za proizvodnju obnovljive energije (ne računajući proizvodnju hidro-energije). Zanimljivo je pomenuti da u Indoneziji i Bangladešu takve poslove obavlja 223.000, odnosno 129.000 ljudi. (LINK)

10. Prema planovima Svetske Banke, jedan od načina za smanjenje siromaštva na planeti može biti i formiranje univerzalnih finansijskih servisa – dostupnih najsiromašnijim slojevima. Takozvana “finansijska inkluzija” pozitivno utiče na stvaranja novih radnih mesta, pomaže ulaganju u obrazovanje mlađih generacija, utiče na umanjenje rizika u životima siromašnih. (LINK)

 


Komentariši

Izvoz ruskog gasa u Kinu: Kuda? Kada? Koliko?

Tokom prošle nedelje, Rusija i Kina su dogovorile nove vidove saradnje na polju energetike, investicija, kreditiranja, vojne industrije, medija, izgradnje infrastrukturnih objekata, i sve to potvrdile sa dvocifrenim brojem ugovora.

Navešćemo samo nekoliko najznačajnijih projekata:

1.  Gasovod “Snaga Sibira”, koji bi trebalo da spoji krajnje istočni deo Rusije (Vladivostok) sa severoistočnim krajevima Kine. Gasovod se sastoji od dva dolazna pravca (Jakutia-Vladivostok u dužini 3200km i  Irkutsk-Jakutia u dužini 800 km). Kapacitet gasovoda: 38, a konačno 61 milijarda kubnih metara gasa godišnje.

Ceo projekat trebalo bi da košta 55 milijardi dolara, s tim što je Rusija očekivala kineski avans od 25 milijardi dolara, koji nije odobren, tako da će se za izgradnju gasovoda koristiti ili kineski kredit, ili sredstva iz ruskog Fonda nacionalnog blagostanja. Jedna od pretpostavki je da je pitanje avansa korišćeno u svrhu dobijanja što bolje cene za gas u korist ruske strane. Na kraju je dogovoreno da cena bude oko 350 dolara za hiljadu kubnih metara.

Prema dogovoru od 02. maja ove godine, kapacitet istočnog dela gasovoda trebalo bi na početku da bude 5 milijardi kubika (2019.), da bi do 2024. godine porastao na 38 milijardi.

Dakle, snabdevanje tim gasovodom u narednih 4-5 godina ne bi trebalo da bude od velikog značaja po rusku ekonomiju jer, primera radi, Gazprom je evropskim državama (uključujući i Tursku) u 2013. godini izvezao preko 150 milijardi kubika gasa, što je neuporedivo sa količinama gasa koje Rusija trenutno izvozi u Kinu. Na grafičkom prikazu iz 2013. godine, Rusija čak nije ni prikazana kao snabdevač Kine gasom. Nastavi čitati


Komentariši

Sudbina otpada je u rukama potrošača

Švajcarska organizacija Happy City Lab pokrenula je projekat razmene starih stvari.

Princip je jednostavan: na 60-ak mesta u Švajcarskim gradovima postavljene su specijalne neobično ukrašene kutije, u koje građani ostavljaju stvari koje im ne trebaju, kako bi taj predmet preuzeo neko, kome to treba. U kutijama se najčešće mogu naći igračke, torbe, knjige… Procenjeno je da je od 2011. godine, kada je projekat započet, na taj način razmenjeno 32 tone raznih predmeta.

Pored kutija za razmenu, sve se više upotrebljavaju i gratiferije, pijace na kojima je sve polovno i naravno besplatno. Koncept je nastao u Argentini, a do sada je raširen i po mnogim drugim državama. Nastavi čitati


1 komentar

Budućnost pošumljavanja pripada dronovima?

Kompanija BioCarbon predstavila je projekat pošumljavanja uz pomoć bespilotnih letelica. Prema njihovim predviđanjima ovakav način pošumljavanja koštao bi samo 15% procenata od uobičajene cene zasnivanja novih šumskih zasada.

Budući da se svake godine uništi 26 milijardi stabala drveća, a da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju života na planeti, neophodno je upotrebljavati metode, kojima se uz što manje troškove zasadi što veća količina drveća. Metoda sadnje pomoću dronova ima veću efikasnost od klasične sadnje iz aviona (bacanjem semenki, koje se često oblažu glinenim pokrivačem), uz nižu cenu od provereno efikasne ručne sadnje drveća.

Dronovi izbacuju semenke u fazi pred klijanje na tačno određene pozicije. Semenke se oblažu hidrogelom, koji je obogaćen hranljivim sastojcima. Iako je potvrđeno da je ova metoda efikasnija od klasične sadnje iz aviona, i jedna i druga metoda su ipak “daljinske”, tj isključuju stvarni kontakt sa prirodom, dok direktna sadnja, sa učestvovanjem lokalnog stanovništva pored pošumljavanja doprinosi i razvijanju odgovornijeg odnosa prema životnoj sredini.

Inače, na planeti je sve više primera masovnog organizovanog pošumljavanja u cilju očuvanja životne sredine, umanjenja suše, čak i u svrhu borbe protiv komaraca koji prenose malariju. Navešćemo nekoliko primera. Nastavi čitati