Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

Kratke vesti 29.06.2015.

1. Po prvi put u istoriji, sud neke države je naložio vladi da preuzme korake u smanjivanju klimatskih promena. Holandska NVO Urgenda, zajedno sa 900 podnosilaca tužbe, uspela je da putem suda primora vladu svoje zemlje na uvećanje projektovanih mera za ublažavanje klimatskih promena. U Belgiji je takođe pokrenut sličan slučaj, dok je u Norveškoj slična tužba na pomolu.


2. Prema istraživanjima Chung-Ang Univerzitetske bolnice u Seulu, virtuelna realnost se pokazuje uspešnom u lečenju alkoholizma. Inače, ranija istraživanja su već utvrdila mogućnost terapije post-traumatskog stresa i raznih vrsta fobija. Terapija alkoholičara uključuje izlaganje pacijenta virtuelnim situacijama (exposure therapy) u kojima bi se inače mogla javiti anksioznost. Nakon pet nedelja, skeniranjem mozga pacijenata utvrđena je promena u metabolizmu mozga, što ukazuje na smanjenu potrebu za alkoholom.


3. Kompanija Ikea je lansirala novu liniju nameštaja, napravljenu isključivo od stare hartije. Pretpostavlja se da će neki komadi nameštaja čak biti u rangu cena od nekoliko dolara.


4. Pošto je u nekim regionima na planeti sve manje vode raspoloživo za zalivanje travnjaka, istraživači sa Univerziteta Yale predlažu potpuno novu vrstu travnjaka, nazvanu Freedom Lawn. “Travnjak slobode” sadržao bi veći diverzitet biljaka, koje bi rasle bez upotrebe hemije i sa veoma malom potrebom za održavanjem – košenjem. (link)


5. Prema najnovijem istraživanju Univerziteta Kalifornija, od 37 najvećih svetskih akvifera (podzemni rezervoari vode) između osam i jedanaest se troše drastično više nego što se dopunjava prirodnim putem. Kako tvrdi Marc Bierkens iz holandskog Univerziteta Utreht, oko jedne petine svetske populacije zavisi od hrane proizvedene navodnjavanjem iz podzemnih akvifera. Među najugroženije akvifere na planeti spadaju Severno-arapski, Zapadno-meksički, Gornji Gang u Indiji, kao i Persijski u Iranu. Očekuje se i rapidno smanjenje akvifera u zapadnoj Kini. Takozvani “fosilni” akviferi, čije obnavljanje je zanemarljivo, predstavljaju još ugroženiju vrstu podzemnih voda. Ogallala akvifer u SAD se prazni 50 puta više od dopunjavanja, dok su u Saudijskoj Arabiji najavili prestanak proizvodnje pšenice do 2016. (u periodu 2008.-2011. proizvodnja pšenice u Saudijskoj Arabiji je već opala za 2/3). Nažalost, postoje čak i teži slučajevi od ovoga: prema rečima osnivača Ministarstva za vodu i životnu sredinu u Jemenu, Mohammed Al-Eryani-ja, sa ovakvim trendom potrošnje moguće je da već oko 2025. godine podzemne vode u Jemenu budu skoro potpuno ispažnjene.


6. Britanski online supermarket Ocado predvideo je petogodišnji plan razvoja robota nazvanih SecondHands, a namenjenih kao ispomoć radnicima te kompanije. Roboti bi predstavljali kombinaciju veštačke inteligencije, mašinskog učenja i upotrebe naprednih senzora za razumevanje i asistiranje ljudima, uz kompletnu autonomiju u radu. Između ostalog, smatra se da je ovakvim potezima moguće odgovoriti na izazov starenja populacije u razvijenim državama.


7. Kalifornija je otpočela doniranje solarnih panela svojim najsiromašnjim građanima, kako bi se umanjili njihovi mesečni troškovi života. Kolika će ušteda biti ostvarena možemo videti na primeru Roya Rivere, jednog od korisnika donacije koji će tokom narednih 30 godina uštedeti na troškovima za energiju oko 23000 dolara. Planira se donacija od 1600 solarnih panela.


Advertisements


Komentariši

Da li će izraelski gas stići i do Evrope?

Tokom perioda 2009.-2010. američka kompanija Noble Energy uspela je da u oblasti istočnog Mediterana otkrije dva veoma važna gasna nalazišta: Tamar i Levijatan, sa procenjenim rezervama gasa od 307, odnosno 621 milijardi kubnih metara. Zahvaljujući navedenim otkrićima, Izrael iznenada postaje potencijalni izvoznik gasa u regionu, ali i šire. Nakon nesuglasica oko udela u vlasništvu, ostvarenih – pa poništenih dogovora, kao i otpora nekih susednih arapskih zemalja, ugovori o izvozu izraelskog gasa počinju da se umnožavaju. Da li će gasni resursi istočnog Mediterana doprineti pomirenju između sukobljenih strana i da li je moguće da se mediteranskim gasom delimično izvrši i diverzifikacija evropskog snabdevanja?

Nastavi čitati


Komentariši

Kratke vesti 25-05-2015

1. Tokom 2015. godine u SAD se očekuje zatvaranje starih elektrana na ugalj ukupnog kapaciteta 12,9GW, dok se planira otvaranje novih 20GW (nerezidencijalnih) kapaciteta za proizvodnju el. energije, od čega je 91% na vetar, gas i sunce. (LINK)

2. Prema podacima američke Službe za informacije o energiji, vrhunac potrošnje nafte u SAD se dogodio još pre 10 godina. (LINK)

3. Analize procenjuju da se tehnologijom frekinga može izvući dodatnih 12 milijardi barela nafte iz već iskorišćenih ruskih nalazišta. (LINK)

4. Nakon susreta ruskog predsednika Putina sa kiparskim predsednikom Anastasiadisom, postaje sve verovatnije da će Rusija kroz svoju kompaniju Gazprom imati udeo u vlasništvu neke od kompanija aktivnih u kiparskoj ekonomskoj zoni. (LINK) Egipat istovremeno polaže nade da će, ukoliko se ispostavi da u kiparskim vodama postoje količine prirodnog gasa isplative za eksploataciju, biti jedan od potencijalnih kupaca.  (LINK)

5. Ekonomski rast Turske se smanjuje, a vrednost turske lire je u opadanju. (LINK)  Ipak, prema izveštaju MMF-a, ipak se očekuje dalje jačanje turske privrede. (LINK)

6. Japanska kompanija Tokyo Gas namerava da investira u američke gasne “freking” kompanije. Prema utvrđenom dogovoru, japanci nameravaju kupiti oko 3 milijarde kubika gasa (pretvoreno u prirodni gas), a isporuka se očekuje tokom sledeće godine. (LINK)

7. Iz Goldman Sachs predviđaju dodatni pad cena nafte, koji bi tokom oktobra trebalo da stigne do 45$ po barelu. (LINK)

8. Prema procenama stručnjaka, el. energija koja se u SAD potroši na neaktivne uređaje (stand-by, sleepmode…) košta amerikance 19 milijardi $, tj 165$ po domaćinstvu. (LINK)

9. Prema procenama Međunardne agencije za obnovljivu energiju, tokom 2014. godine u svetu je 7,7 miliona ljudi radilo na poslovima vezanim za proizvodnju obnovljive energije (ne računajući proizvodnju hidro-energije). Zanimljivo je pomenuti da u Indoneziji i Bangladešu takve poslove obavlja 223.000, odnosno 129.000 ljudi. (LINK)

10. Prema planovima Svetske Banke, jedan od načina za smanjenje siromaštva na planeti može biti i formiranje univerzalnih finansijskih servisa – dostupnih najsiromašnijim slojevima. Takozvana “finansijska inkluzija” pozitivno utiče na stvaranja novih radnih mesta, pomaže ulaganju u obrazovanje mlađih generacija, utiče na umanjenje rizika u životima siromašnih. (LINK)

 


Komentariši

Šta će se dogoditi kada milijardu Indusa povuče vodu?

19. novembar je od strane Svetske organizacije za toalete proglašen za svetski Dan toaleta. Jedan od razloga za kampanju, koja bi popularizovala izgradnju, a zatim i upotrebu toaleta je veliki broj zdravstvenih problema u svetu, izazvanih nemanjem adekvatnih higijenskih uslova. Ali, čak i rešavanje problema toaleta na planeti može dovesti do novih komplikacija, poput one “Šta će se dogoditi kada milijarda Indusa povuče vodu?” Nastavi čitati


Komentariši

Izvoz ruskog gasa u Kinu: Kuda? Kada? Koliko?

Tokom prošle nedelje, Rusija i Kina su dogovorile nove vidove saradnje na polju energetike, investicija, kreditiranja, vojne industrije, medija, izgradnje infrastrukturnih objekata, i sve to potvrdile sa dvocifrenim brojem ugovora.

Navešćemo samo nekoliko najznačajnijih projekata:

1.  Gasovod “Snaga Sibira”, koji bi trebalo da spoji krajnje istočni deo Rusije (Vladivostok) sa severoistočnim krajevima Kine. Gasovod se sastoji od dva dolazna pravca (Jakutia-Vladivostok u dužini 3200km i  Irkutsk-Jakutia u dužini 800 km). Kapacitet gasovoda: 38, a konačno 61 milijarda kubnih metara gasa godišnje.

Ceo projekat trebalo bi da košta 55 milijardi dolara, s tim što je Rusija očekivala kineski avans od 25 milijardi dolara, koji nije odobren, tako da će se za izgradnju gasovoda koristiti ili kineski kredit, ili sredstva iz ruskog Fonda nacionalnog blagostanja. Jedna od pretpostavki je da je pitanje avansa korišćeno u svrhu dobijanja što bolje cene za gas u korist ruske strane. Na kraju je dogovoreno da cena bude oko 350 dolara za hiljadu kubnih metara.

Prema dogovoru od 02. maja ove godine, kapacitet istočnog dela gasovoda trebalo bi na početku da bude 5 milijardi kubika (2019.), da bi do 2024. godine porastao na 38 milijardi.

Dakle, snabdevanje tim gasovodom u narednih 4-5 godina ne bi trebalo da bude od velikog značaja po rusku ekonomiju jer, primera radi, Gazprom je evropskim državama (uključujući i Tursku) u 2013. godini izvezao preko 150 milijardi kubika gasa, što je neuporedivo sa količinama gasa koje Rusija trenutno izvozi u Kinu. Na grafičkom prikazu iz 2013. godine, Rusija čak nije ni prikazana kao snabdevač Kine gasom. Nastavi čitati


1 komentar

Budućnost pošumljavanja pripada dronovima?

Kompanija BioCarbon predstavila je projekat pošumljavanja uz pomoć bespilotnih letelica. Prema njihovim predviđanjima ovakav način pošumljavanja koštao bi samo 15% procenata od uobičajene cene zasnivanja novih šumskih zasada.

Budući da se svake godine uništi 26 milijardi stabala drveća, a da drveće ima višestruku ulogu u očuvanju života na planeti, neophodno je upotrebljavati metode, kojima se uz što manje troškove zasadi što veća količina drveća. Metoda sadnje pomoću dronova ima veću efikasnost od klasične sadnje iz aviona (bacanjem semenki, koje se često oblažu glinenim pokrivačem), uz nižu cenu od provereno efikasne ručne sadnje drveća.

Dronovi izbacuju semenke u fazi pred klijanje na tačno određene pozicije. Semenke se oblažu hidrogelom, koji je obogaćen hranljivim sastojcima. Iako je potvrđeno da je ova metoda efikasnija od klasične sadnje iz aviona, i jedna i druga metoda su ipak “daljinske”, tj isključuju stvarni kontakt sa prirodom, dok direktna sadnja, sa učestvovanjem lokalnog stanovništva pored pošumljavanja doprinosi i razvijanju odgovornijeg odnosa prema životnoj sredini.

Inače, na planeti je sve više primera masovnog organizovanog pošumljavanja u cilju očuvanja životne sredine, umanjenja suše, čak i u svrhu borbe protiv komaraca koji prenose malariju. Navešćemo nekoliko primera. Nastavi čitati


Komentariši

Zagađenje u Kini smanjuje životni vek čak i do 15 godina

Smog u Pekingu može smanjiti prosečan životni vek čak i do 15 godina. Na ogromno zagađenje utiče industrijalizacija, podržana sagorevanjem fosilnih goriva, pre svega uglja. Inače, Kina svake godine potroši oko polovine od ukupne količine korišćenog uglja na planeti. Procenjuje se da je tokom 2012.-te samo od posledica sagorevanja uglja u Kini preminulo oko 670000 ljudi.

Prema jednom istraživanju, oko 500 miliona ljudi je ugroženo zagađenjem, čime se njihov očekivani životni vek smanjuje za oko 5 godina, što je ukupno oko 2,5 milijardi uništenih godina (kada bismo to podelili sa 67,2, što je prosečan životni vek, dobili bismo vreme trajanja preko 37 000 000 ljudskih života u celosti).

Ipak, nedavno je po prvi put u istoriji zabeležen pad u kineskoj potrošnji uglja. Pored toga, Kina sve više planira razvoj obnovljvih izvora energije, a u proizvodnji energije vetra je na prvom mestu u svetu. Takođe, Kina planira da do 2020. na svojim putevima ima 5 miliona električnih automobila, što bi dodatno pomoglo smanjenju zagađenja.