Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…


Komentariši

100 KORISNIH STVARI – koje treba uzeti u obzir pri analiziranju geopolitike hrane, vode i energije, održivog razvoja i drugih srodnih tema (1-10)

1. Naftne kompanije nemaju “jednog gazdu”.

Često se pominjanje multinacionalnih kompanija, naročito onih koje su u delimičnom vlasništvu nekog zvučnog imena (prezimena), interpretira po principu “jedan čovek-jedna firma”. Po pitanju naftnih kompanija to je postalo skoro pravilo. Realna situacija je malo drugačija: većina multinacionalnih kompanija ima na hiljade akcionara (npr. kompanija Toyota je 31.03.2014 imala 613646 akcionara), a među akcionarima nisu samo “krupni bogataši i banke”, već i brojne druge institucije i pojedinci. Kada su naftne kompanije u pitanju, njihovi akcionari su i penzioni fondovi, osiguravajuća društva, obrazovne institucije, zdravstvene ustanove, jednom rečju svi oni koji imaju velika sredstva i žele da ih ulože u nešto sa relativno malim rizikom. Koliko multinacionalne kompanije nisu pod kontrolom porodica osnivača najbolje govori slučaj odbijanja Exxon Mobil kompanije da prihvati inicijativu Rokefelerovih naslednika po pitanju klimatskih promena:

http://www.theguardian.com/environment/2015/mar/27/rockefeller-family-tried-and-failed-exxonmobil-accept-climate-change

Sa druge strane, Fondacija braće Rokefeler je odlučila da pre-investira svoja ulaganja iz kompanija proizvođača fosilnih goriva u kompanije vezane za obnovljive izvore energije:

http://www.theguardian.com/environment/2014/sep/22/rockefeller-heirs-divest-fossil-fuels-climate-change

“Ubeđeni smo da bi John D Rockefeller, da je danas živ, kao pronicljiv biznismen koji gleda u budućnost napuštao fosilna goriva i investirao u čistu, obnovljivu energiju” – izjavio je tom prilikom u saopštenju za medije Stephen Heintz, predsednik Rockefeller Brothers Fund.

2. “Tight shale oil”, tj “Light tight oil” je nafta, a ne kamen. Freking tehnologija ne izvlači naftne škriljce iz zemlje, već naftu zarobljenu u porama sedimenata.

U srpskim medijima se često pominje američka eksploatacija “nafte iz škriljaca”, što je prevod sa engleskog “shale oil”, ili “tight oil“, termina koji se u SAD odnosi na laku, nekonvencionalnu naftu. Ta vrsta nafte se dobija tzv freking tehnologijom, kojom se nafta u tečnom stanju izvlači iz sedimenata-koji mogu sadržati u sebi i naftne škriljce, ali krajnji proizvod freking tehnologije nisu naftni škriljci, niti nafta od škriljaca, već laka konvencionalna nafta. Naftni škriljci su u čvrstom stanju poput kamena i na planeti ih ozbiljnije eksploatiše samo Estonija. Iako freking tehnologija ugrožava životnu sredinu, prerada naftnih škriljaca je daleko opasnija, a i skuplja od proizvodnje lake konvencionalne nafte, jer je tada neophodno “kuvati” kamen kako bi se iz njega izvukla nafta. Naftni škriljci se na engleskom jeziku nazivaju “oil shale”, što je verovatno razlog za postojeću zabunu. Inače, u našoj zemlji je prema podacima sa sajta energyreport.ro freking već otpočeo sa korišćenjem, mada verovatno u manjem obimu, dok se pogrešnim interpretiranjem priče o “nafti iz škriljaca” javnost može još dodatno uznemiriti i navesti na misao da ćemo kuvanjem naftnih škriljaca uništiti životnu sredinu u nekim delovima Srbije.

http://en.energyreport.ro/index.php/2013-petrol-si-gaze/2013-stiri-petrol-si-gaze/2013-explorare-si-productie/1388-suspicions-in-the-west-of-the-country

Freking u Rusiji takođe predstavlja sve učestaliju tehnologiju:

http://teknoblog.ru/2014/12/03/28260

3. Pojam “čista energija” pomalo utopistički zanemaruje ogromnu količinu fosilnih goriva, čija energija je neophodna za dobijanje “čistih tehnologija”.

Iako ćete čak i na ovom sajtu nailaziti na pojam “čista energija”, neophodno je pojmu čistoće energije pristupiti malo detaljnije. Naime, za dobijanje “čistih tehnologija” neophodno je potrošiti veliku količinu energije, što je s obzirom na trenutni “energetski miks” na planeti, vrlo verovatno energija dobijena sagorevanjem fosilnih goriva. Time svaka “čista tehnologija” postaje saučesnik u zagađivanju planete, što je u ovom trenutku neophodno, a što će se vremenom verovatno umanjivati, jer će udeo obnovljive energije u ukupnoj sumi biti sve veći.

4. Pri pominjanju procenata “energije iz obnovljivih izvora”, često se zanemaruje veličina udela hidroenergije.

Mnoge države će u svojim  izveštajima pomenuti da je u ukupnoj sumi energije toliko i toliko procenata proizvedeno iz obnovljivih izvora energije. Ono, što se zanemaruje je da je najčešće veći deo energije iz obnovljivih izvora dobijen iz hidroelektrana, sagrađenih pre više decenija. Time se stvara pogrešna slika o “velikim procentima” na polju alternativne energije, koja je u nekim državama manja od 1%, dok veoma mali broj država na svetu ima zaista značajno učešće proizvodnje iz obnovljivih ne-hidro izvora energije.  Situacija se na sreću polako menja u poslednjih nekoliko godina i neke razvijene zemlje sve ozbiljnije investiraju u obnovljive izvore, o čemu će više reči biti u nekom drugom postu.

5. Sunce i vetar mogu dati energiju promenljive količine i kvaliteta.

Time se, ukoliko želimo dobiti pouzdano snabdevanje električnom energijom, mora investirati ili u skladištenje energije, ili u gasne (i druge) elektrane, kojima se kompenzuje nedostatak snabdevanja kada nema vetra i sunčeve svetlosti.

6. Industrijske revolucije nisu samo vezane za inovacije, već i za uvođenje novih izvora energije.

Jedna od čestih predrasuda je da se sa industrijalizacijom krenulo zahvaljujući inovacijama, izumima poput parne mašine, parobroda i slično… Potpuno se zanemaruje da ničega toga ne bi bilo bez “božijih inovacija”, tj činjenice da na planeti postoje fosilna goriva, čija je fantastična “zbijenost” energije omogućila pokretanje većine mašina na planeti u poslednjih 150 godina. Naime, u jednom barelu nafte je sadržano energije, koliko čovek utroši tokom 23200 sati rada. To JESTE revolucija.

http://vhemt.org/humanenergy.htm

7. Ne postoji globalno, univerzalno, “monopolističko” rešenje, kojim jedan način dobijanja energije potpuno dominira, dok druge tehnologije postaju potpuno zanemarene.

Koliko god predstavnici svake industrije lobirali u svoju korist, zbog bezbroj specifičnosti, a i veličine same planete neophodno je da se koristi više načina za proizvodnju energije. Tako je sasvim realno da Island prvenstveno koristi geotermalnu, Havaji solarnu, Paragvaj hidro-energiju i tako je jedino racionalno i isplativo, ponekad i jedino moguće. Dakle, ne postoji “najbolje” rešenje, koje je istovremeno univerzalno i primenjivo na svakom mestu na planeti.

8. Naftne kompanije često nemaju svoju opremu, zemljište, pomoćne objekte.

Kod nas se zahvaljujući komunističkom nasleđu još uvek veruje da kada neka kompanija proizvodi nešto, ona ima potpuno “zatvoren krug” i da “preduzeću” pripada sve, od menze za ishranu, preko fabričkog kompleksa, sve do poslednjeg šrafa. Kada su svetske naftne kompanije u pitanju, situacije je često potpuno drugačija. Oprema za eksploataciju nafte se često iznajmljuje, zemljište na kojem jedna naftna kompanije eksploatiše naftu može biti u vlasništvu trećeg lica, radnici naftne kompanije mogu jesti i spavati u objektima neke uslužne kompanije, dakle sve je daleko fleksibilnije nego što se veruje. Naravno, i prenos vlasništva između naftnih kompanija je veoma učestao, pa se događa da ruske naftne kompanije imaju udeo u meksičkom zalivu, a američke u Rusiji.

9. Trgovina naftom često nije jednosmerna i veoma je kompleksno odrediti “koliko ko proizvodi nafte i kome je prodaje?”.

Moguće je da američka istočna obala kupuje naftu iz Evrope ili Afrike, a da teksaški derivati putuju za Venecuelu, jer se ne isplati vraćati ih na sever. Sa druge strane, tipovi nafte (laka, teška, slatka…) diktiraju gde će i kako biti rafinisani, pa se i taj faktor treba uzeti u obzir pri “putovanju nafte”. Postoje situacije kada je Rusija tokom zimskih meseci prodavala Kazahstanu naftu, kako bi je oni mešali i slali ka Kini, jer je kazahstanska nafta bila previše gusta za transport pri niskim temperaturama. Takođe, čest je slučaj da razvijenije države uvoze ogromne količine nafte, ali i izvoze značajne količine derivata, kao što se dugo godina praktikuje u razmeni Venecuele (koja nema dovoljno rafinerija) i SAD (koji derivate vraćaju ka Venecueli).

10. Energija = razvoj.

Energija robova je izgradila Imperije, energija drveta i vodenih tokova je pomagala održavanju života na planeti, energija vetra je omogućila saobraćaj i kolonizaciju, energija uglja (a zatim i nafte) je omogućila industrijalizaciju, a energija nafte (i svi drugi ne-energetski proizvodi od nafte) su omogućili da se dogodi 20-ti vek.