Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…

Virtuelna realnost menja ljude.

Komentariši

Medijska kuća RYOT nedavno je objavila dokumentarni film “The Nepal Quake Project” o posledicama razornog zemljotresa, koji se dogodio 25. aprila ove godine. Ono što ovaj dokumentarni film razlikuje od svega ostalog, to je korišćenje tehnologije virtuelne realnosti pri njegovoj izradi. Prema rečima autora, film predstavlja novi vid medijskog izveštavanja i humanitarnog aktivizma, što u budućnosti može čak postati i standardna novinarska praksa.

Mnoge katastrofe na planeti imaju medijsku pažnju ne onoliko koliko je potrebno da bi se posledice katastrofe otklonile ili ublažile, već onoliko koliko sami mediji procenjuju da je ta vest aktuelna i važna. Naravno, i mediji nisu rukovođeni sopstvenim željama i potrebama, već svoje odluke donose u skladu sa procenom interesovanja svojih gledalaca/čitalaca. Na taj način, katastrofe prestaju da budu katastrofe onoga trenutka kada tržištu to više nije interesantno. Šta raditi onda, kada je ljudima u nevolji pomoć i dalje potrebna, a njihova nesreća više nije interesantna za javnost?

Ljudi iz RYOT-a su uradili sledeće: snimili su dokumentarni film o zemljotresu u Nepalu, ali su korišćenjem VR tehnologije dodatno doprineli da se gledalac oseti kao da je na licu mesta, kako bi sa više saosećanja doživeo stradanje ljudi pogođenih zemljotresom i kako bi se javnost ponovo aktivirala da saučestvuje u pomoći za ugrožene. Prema rečima Dejvida Darga iz RYOT-a, razlog za to je postojanje mogućnosti dodatnog pogoršavanja krize u Nepalu, pojave epidemija i širenja hroničnih bolesti. Zato je bilo nepohodno podsetiti javnost na težinu situacije, kao i na prostu činjenicu koju često zaboravljamo, a kojom Darg završava intervju: Događaji po svetu, koje pratimo putem medija ne predstavljaju samo glavnu vest – već i realnost. A ljudi iz RYOT-a nam tu realnost uspevaju približiti pomoću virtuelne realnosti.

Ovo nije prvi projekat iz RYOT-a kojim se kod gledalaca pokušava razviti saosećanje za druge. Virtuelni projekat “Confinement” (“Samica”) javnosti približava sliku o životu 81000 američkih zatvorenika smeštenih u samice, dovodeći na taj način u pitanje smisao vaspitnog karaktera takvog vida zatvorske kazne.

Pored ovog projekta, treba reći i da kreatori filma “The Cannon and Flower” (“Top i cvet”) takođe pokušavaju da nađu načine, kojima bi uz pomoć virtuelne realnosti uspeli da dočaraju priču o Thai Thi Lien, ženi koja je osnovala Vijetnamsku muzičku konzervatoriju i koja je tokom bombardovanja Hanoja 1965. godine, sa svojim sedmogodišnjim sinom i 400 učenika uspela da izbegne van grada u 70km udaljeno seoce. Ono što čitavu priču čini posebnom, to je evakuacija instrumenata: naime, tokom akcije bekstva iz Hanoja, profesorka i učenici su uspeli da ponesu 60 klavira, koji su na početku prevoženi kamionetima, zatim pomoću vodenih bufaloa, da bi na kraju sami učenici rukama nosili instrumente do krajnjeg odredišta. Inače, profesorka Lien je 1956. godine osnovala Vijetnamsku muzičku konzervatoriju, i to sa jednim jedinim klavirom, ostalim od Francuskih kolonizatora. Danas ta institucija (Vijetnamska muzička akademija) predstavlja najprestižniju muzičku instituciju u jugoistočnoj Aziji, a sedmogodišnji dečak iz ove priče je nastavio majčinim stopama i uspeo da se afirmiše kao uspešan, svetski priznat muzički umetnik.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

w

Povezivanje na %s