Nova+Paradigma

New Paradigm of Thinking by Nikola Grujicic…

Šta će se dogoditi kada milijardu Indusa povuče vodu?

Komentariši

19. novembar je od strane Svetske organizacije za toalete proglašen za svetski Dan toaleta. Jedan od razloga za kampanju, koja bi popularizovala izgradnju, a zatim i upotrebu toaleta je veliki broj zdravstvenih problema u svetu, izazvanih nemanjem adekvatnih higijenskih uslova. Ali, čak i rešavanje problema toaleta na planeti može dovesti do novih komplikacija, poput one “Šta će se dogoditi kada milijarda Indusa povuče vodu?”

U 13 indijskih država veći broj ljudi ima mobilni telefon, nego mogućnost upotrebe toaleta. Čak i kada bi 650 miliona stanovnika Indije dobilo tu mogućnost, postavlja se pitanje eventualnog upravljanja otpadnim vodama, koje se inače u nedovoljnom procentu prečišćavaju, a što dalje dovodi do zagađenja životne sredine. Da problem bude veći, za posluživanje čitavog procesa neophodna je stravično velika količina vode. Raspored padavina u Indiji je prilično zgusnut tokom par meseci, tako da snabdevanje vodom tokom sušnih perioda zahteva veoma ozbiljan pristup, naročito ako se zna da indijska populacija rapidno raste, potrebe za hranom se uvećavaju, a nivoi podzemnih rezervoara opadaju u velikom broju slučajeva. Kada se sve to iskombinuje sa navodnjavanjem više od jedne trećine poljoprivrednih površina jedne tako velike države, dolazi se do prilično komplikovane situacije, uz naravno plan da se na nivou cele Indije u narednih 6 godina potpuno prevaziđe problem dostupnosti toaleta.

Da ne bude sve tako crno, možemo navesti da paralelno sa razvojem upotrebe toaleta postoji i inicijativa za razvoj velikog broja mini-pogona za biogas, kao i da Indusi uprkos ogromnoj populaciji, velikoj nerazvijenosti nekih regiona i nedovoljnoj zaštiti životne sredine ipak ostaju nacija, koja po glavi stanovnika troši veoma malo prirodnih resursa

Sada da se malo pozabavimo istorijom vodovoda i kanalizacije, koliko god to bilo gadno. Naime, slični načini distribucije vode i odvođenja kanalizacije kakve imamo danas postojali su čak i u rimsko doba, naravno za najbogatiji sloj stanovništva. Proizvodnja vode je u poslednjih 150 godina napredovala pre svega u domenu hemijske i mikrobiološke zaštite, dok su fizičke metode prilično davno otkrivene. Praksa da se kanalizacija vodi do najbliže reke, pa rekom nastavi na primer do “fabrike vode” drugog grada nizvodno je još uvek veoma prisutna, dok se ispiranje WC šolje pijaćom vodom i dalje ne sagledava kao nešto besmisleno. Atmosferske padavine uglavnom se provode do kišne kanalizacije, na koju se često prosledi i poneki klasičan kanalizacioni priključak, pa se u trenutku hiljade kubika atmosferske vode pretvori u otpadnu vodu. Iako besplatni komadić neba iznad našeg dvorišta još uvek nije počeo da se naplaćuje, a cene vode iz godine u godinu sve više opterećuju kućni budžet, atmosferske vode sa našeg krov još nisu počele da se doživljavaju kao značajan resurs. (Ako je prosek padavina u Srbiji 650mm/m², a kuća u osnovi 10×10 metara, na krov će godišnje pasti 65 kubika vode)

Budući da se po svetu sve češće događaju problemi u snabdevanju vodom, to je mnoge ljude navelo na raznovrsna inovativna rešenja za sakupljanje kišnice, od najobičnijih buradi, pa do modularnih podzemnih rezervoara i velikih nadzemnih sistema, dok su od “živih” sistema za zadržavanje kišnice najjednostavnije tzv “kišne bašte”, koje naravno mogu biti i jestive.

Inače, na listi najvažnijih dostignuća po čovečanstvo ikada, na prvom mestu se nalazi čista pijaća voda, dok je sanitacija (pojam koji se odnosi i na kanalizaciju, ali i na čistoću ruku) na osmom mestu. Jedan od razloga za tako visoke pozicije je i činjenica da pored dostupnosti hrane, antibiotika, vakcina i zdravstvene zaštite uopšte, čista pijaća voda i sanitacija predstavljaju dva veoma važna faktora sa smanjenje mortaliteta u svetu.

Izazov, sa kojim se planeta danas suočava je neophodnost paradigmatske promene u načinima upotrebe vode i tretiranja kanalizacije, i to ne samo u odnosu države prema tom problemu, već i svakog pojedinca – korisnika vodovoda i kanalizacije. Takođe, sagledavanje problema otpadnih voda samo sa aspekta higijene prerasta u malo širu i realniju sliku, koja uvažava i fizičke osobine otpadnih voda. Naime, sve je više načina da se otpadne vode dodatno prerađuju: pre svega, toplota otpadnih voda u svakom kupatilu može se vratiti u sistem i služiti za grejanje nove vode i sve to na potpuno higijenski ispravan način. Postoje čak i slučajevi upotrebe toplote otpadne vode za delimično grejanje životnog prostora. Prema švajcarskoj studiji, toplota koju sadrže otpadne vode proizvedene od strane jedne osobe može kontinuirano grejati životni prostor površine 7 kv metara tokom 170 dana godišnje. Danci, međutim, preporučuju otpadne vode i kao medijum za hlađenje velikih računarskih centara tokom letnjih meseci.

Nakon eventualne upotrebe energije otpadnih voda, neophodno je izvršiti njena prečišćavanja na makro nivou, za šta i u Srbiji već postoje brojni primeri, pa o tome ne moramo dodatno govoriti. Istovremeno, sve je više ideja za upotrebu korišćene vode (iz tuš kabine, veš mašine) za ispiranje WC šolje, kako bi se umanjila upotreba pijaće vode u tu svrhu. Upotrebom manje količine vode, njenim recikliranjem, ili korišćenjem atmosferskih voda koje se sliju na naš krov istovremeno i umanjujemo količinu otpadnih voda proizvedenu u našem domaćinstvu.

Sa rastom cena vode, a verovatno i cena kanalizacije (koja se može “vezati” za cenu upotrebljene vode), verovatno je da će mnoge od navedenih ideja postati daleko isplativije za svako domaćinstvo, pa će i aktuelnost navedenih tehnologija biti u porastu.

U trenutku pisanja ovog posta restrikcije vode se događaju u Kaliforniji, (gde se u nekim regionima zbog uštede vode poljoprivredna proizvodnja planirano smanjuje za 25%), Brazilu (region Sao Paolo) i Australiji , gde se stanovništvu preporučuje ograničenje u trajanju tuširanja (4 minuta). Restrikcije se najavljuju i u Južnoafričkoj republici, a u Tajvanu su trajale tokom aprila. O siromašnijim državama Afrike, Azije, ali i Južne i Srednje Amerike bolje da i ne govorimo.

Advertisements

Komentariši

Upišite vaše podatke ispod ili kliknite na jednu od ikona da se prijavite:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava /  Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava /  Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava /  Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava /  Promijeni )

Povezivanje na %s